Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке.
Африка
Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. Ј.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тавани грађанских кућа — сабиралишта остатака смрти! Сандуци старе преписке, сандуци одјеће и ствари помрлих особа, ислужени предмети свакодневне употребе, које некакав смијешни малограђански пијетет чува устручавајyћи се да их
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих
облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време мирно се помаља. Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише.
Петровић, Растко - АФРИКА
Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шета по гробљу, надгледа, чита опроштајне речи помрлих Грка, саставља их, чини му се да чита у камен исписану грчку књигу, бележи понешто за монографију начелника града.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Чудна нам жеља душе поткрада: Да душа помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана... Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас.