Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
лукаве кабале, злоковарни и человечеству вредовити и срамотни махијавелисми изгоне се између људи; соборишта којекаква помрчине и буџака, која се од рода человеческога одељавају и ишту мало помало царем и народом да обладају, све то, са
Африка
камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови
Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине. Животиње су грдно љубопитљиве: оне су долазиле да посматрају наш полазак; с времена на време виделе би се само њихове
Било је чак сигурно да нас црни сељани, који нису мање љубопитљиви од зверова у пољима, посматрају из помрчине. Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника.
Било је неколико колиба са стране, или можда и читаво село — од помрчине се није могло видети — и неколико људи остало је било крај њих. Остали су се сакрили у ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
стоји иза завесе, у мраку, и, разбарушивши дрхћућим рукама своју косу, тресући се од зиме, као у леду, виде како се из помрчине појављује једна рука. Прсти су јој, бели као креч, пузили сваки засебно, грчећи се, све ближе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ Царе Душане, тражим помиловање за жене каменоване, за њине саучеснице, помрчине ноћи, за мирис детелине и грање где су пале опијене као препелице и шљуке, за њине животе презрене, за, неудостојене
За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Једно будим — Друго трујем. Не сећам се Светог јутра: вртело се све изнутра, са зрнима златне тмине у куљању помрчине. ЦРНА БАРА, ИИИ Алге зраче са ломаче. Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере. Пева душа поврх драче.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам. — Анђа је прва, викну неко из помрчине. — Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. И Анђа однесе победу. Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...
славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине. На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Цене стално расту, пензија танка, Па за живот ваља однекуд да се допуни. И од помрчине понеко је сећање црње! Са свим пространствима у дослуху, Скупивши око себе хаље и прње, Са шубаром и у овчјем
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
дугу тамну силуету најближега од Азорских острва, која се губила у реткој плавичастој измаглици и коју смо, због помрчине што је наступила, убрзо изгубили из вида.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине — могу л' оне свјетлост крити? Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи. Весели се кâ и мати мртву сину. Весео као да му кућа гори.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако сам досад нешто ружно о лудима рекао, нисам то учинио што ми је за њих љубав у мањку. Помрчине ми ове најмрачније, да само њу распуклу Видим, сви су луди реке с много воде измешане и шарени као ливаде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. — Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто
Краков, Станислав - КРИЛА
Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио. Добро вече, господо.
Петровић, Растко - АФРИКА
камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ. Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови
Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине. Животиње су грдно љубопитљиве: оне су долазиле да посматрају наш полазак; с времена на време виделе би се само њихове
Било је чак сигурно да нас црни сељани, који нису мање љубопитљиви од зверова у пољима, посматрају из помрчине. Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника.
Било је неколико колиба са стране, или можда и читаво село — од помрчине се није могло видети — и неколико људи остало је било крај њих. Остали су се сакрили у ноћ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу. И кано из неке помрчине пробра се мртви. И оне који онде обстојаху око њега, запита их за свога брата.