Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају. Ако ли се пак плаше да
Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и друго. Наше се баке у том љуто варају, и боље је нек ћуте.
Кад мати немирно и плачљиво дете с плашњом хоће да примири, и вели му: „Ето курјака у помрчини! Ето вештице! Ето вампира!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само један човек тумара по помрчини. Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара.
— Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!... Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. — Нема никога? — Никога! — рекоше. Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.
Маринко је ћутао оборене главе. Онда се диже. — Куда ћеш? — упита Турчин. — Кући. — Зар по овој помрчини? — Морам. Ако ме виде с тобом, све ће пропасти. Ми се не смемо више овако лепо разговарати.
Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: — Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.
Само је шаш шуштао, као да шапуће... Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном.
Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат,
У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето.
и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао... Између њега и целог света стајала је сад, високо до неба, отровна вегетација његовог сна.
и зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио. НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и провалије у планини. Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па мало коју ноћ да не говори тако из књиге; а ја седим у кревету, па све плачем у помрчини, и кунем те проклете списатеље и њихове књиге. Гром их спалио!
О боже, боже! — рече зевајући гђа Сида, па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског
А она каже да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби него да у тим годинама умре од страха у помрчини.
би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби него да у тим годинама умре од страха у помрчини. А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим? А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Те исте ноћи, по најцрњој помрчини, пошто покида и побаца оне завоје с ноге и спакова ствари, Христић, без збогом, отпутова на фронт. ИВ.
Африка
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
Приступ јами чували су остали чланови Вихиби. У овом положају је остајао младић по три и више дана у потпуној помрчини, и у сталном додиру са жртвом која се почиње распадати.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там,
умором, заспао у носиљци; будио се нагло, узбудљиво, када би носачи измењали своја темена, или, ступивши погрешно у помрчини, сваки час скоро испуштали носиљку. И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н.
То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини, ишчекују да младожења дође по младу. Моје лампе само делимице осветљавају ову јединствену гомилу нагих тела.
„Иди до ђавола!“ мислим у себи и дајем му је. Истовремено се радујем да сам приморан да то вече лутам по савршеној помрчини кроз село. Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њега није погодио, при тој гурњави у помрчини, али му је изгорео целу десну страну лица, зулуфе и браду. Целог су живота, после, у Ракишича били образи црни,
А ти кукаш! И ја се, го, осиромашио, реших да кренем, да ми твоја мати не тропари. Нађох се са браћом овде у помрчини, у нади, да ће боље бити – а вичу богат сам зет. Па ћутим!
Кад би се нагнуо, из тих, празних прозора, у сумрачју, после, све би нестајало у тој пољској помрчини: и Бахмут, и друм, и путеви и шумарци пожутели. Не небу су се, рано, јављале звезде, али бледе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и ребра најежена од хладноће.
И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене. После пригушеног вриска и лома, нестајали су у помрчини, а растајали су се после нежно, у љубави, испод плотова обраслих трњем, под којима је, низ брдо, жуборила вода.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
шкргут коњских зуба и тупи ноћни одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату таваницу,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се збива у влажне и немирне мартовске ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не спава (Глас из дјетињства)
Милићевић, Вук - Беспуће
кривицу, она је била несрећна ради другога; она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Примичем се и пажљиво ослушкујем. Ово је управо нешто за мене. Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити.
— Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није требало калауза — припомену самарџија без имало злобе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не палећи светло, убацимо у шпајз и као месечар напипам левом руком фрижидер. Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто живо и топло. Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Широк је фронт ратног артиљеријског пука, и крила су се губила у помрчини. А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?... Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...
Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини. Љубица се прену. Шта. је ово... сама?!... А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини.... Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.
— Бог ти помог'о! — Срећан рад! — Да Бог да, ти жив и здрав! — Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини. Седајте, седајте девојке и младе, па продужите. Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг.
Седајте, седајте девојке и младе, па продужите. Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. — Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање!
ондај она узме те истресе, па другој — хм! Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.
ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...
— Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега. Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго. Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети.
Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. — Е, доиста, нико згоднији од њега!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Шта је то!?“ загрми сердар. „Камо виђело!“ Она два странца украј кревета, препадоше се од тога громкога гласа, а у помрчини, те се измакоше. „Јанко мој! шта је? што ти је чоче!“ запита сердар, сасвијем другим гласом, нагнувши се нада њ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја овде не мислим с оци процес терати, но толико роду мојему истину кажем да знаду, и да се не плаше као деца у помрчини, да, ако кад началници и поглавари буду хотели на ползу општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Над њим, по асури, шушти зрнасти снег, шкрипе и крцају кола трзана издуженим воловским вратовима, сударају се рогови у помрчини.
Може и сада. А поп је свештено лице. Богоугодник. Света славо и боже, опрости ми. Рука му се трза у крст по помрчини, страх је гомила над њим, а кроз њега, тишину и маљаво шушкање лишћа вуче се дуг јаук, онај из Симкине собе.
Аћим се сјежи, устаде и удари у прозор. У његовој авлији, једино у његовој соби ноћас трули светло у помрчини пред кишу. А миришљав је ветар у тек олисталим јасеновима.
А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га. Ни Мораву што се кала на боковима њива и по помрчини опрезно гази по белуцима плићака.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зауставио сам се тек пред саму поноћ и одлучио да ноћим поред пута код једне кућице, која се близу друма у помрчини беласала.
Час смо силазили, час смо се пели. Понегде смо застајкивали да се, бајаги, оријентишемо. Киша. У овој бескрајној помрчини не види се и не чује ништа сем кише, која зврца голо грање и суво лишће. Где ли су сад Арнаути? А где сам ја?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да
светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини. Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу.
Ђурица уђе у собу. — Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. — Што ће ти ? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим.
— викну одједном. — Шта... шта је? — Хајде да идемо... не могу да спавам. Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. — Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. — Зар ти нећеш са мном? — Не ја.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом звездом које нема сада. Знам их.
Петровић, Растко - АФРИКА
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
Приступ јами чували су остали чланови Вихиби. У овом положају је остајао младић по три и више дана у потпуној помрчини, и у сталном додиру са жртвом која се почиње распадати.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там,
умором, заспао у носиљци; будио се нагло, узбудљиво, када би носачи измењали своја темена, или, ступивши погрешно у помрчини, сваки час скоро испуштали носиљку. И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н.
То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини, ишчекују да младожења дође по младу. Моје лампе само делимице осветљавају ову јединствену гомилу нагих тела.
„Иди до ђавола!“ мислим у себи и дајем му је. Истовремено се радујем да сам приморан да то вече лутам по савршеној помрчини кроз село. Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Један од наших рече: »Јако се бојим да ово, што се овако у помрчини решава, помрчина и не поједе.« — Док се овако радило у скупштини, не знам како су се развијали одношаји између кнеза
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Косу је имала жарко црвену, да је при највећој помрчини без икакове светлости вечерати могла. Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад неће нужду имати на свеће
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна! КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ У тамној и мрачној земљи, у вечној помрчини, где но зора не просјава, ни има људма живота... Овај свет и свега нестаје што год на њему има.