Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оде као сенка. Никакав шум нисам чула од његове опаклије или од опанака: пажљиво је корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате. Ниједно псето није залајало на њега...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и
У мраку су шумиле и хујале баруштине, са којих је полазио сјај месечине, полазио и појављивао се над помрчином, па опет нестајао у ноћи и непрегледним врховима врбака, пуним шибља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином. Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује....
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
таквих места, на пример једно у Јадранском, једно у Јонском, једно у Тиренском мору, са истом дубином, температуром, помрчином и истим салинитетом као и на тим плодиштима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ одвратно на ђубришту неком трули С целим својим дивним светом од обмана
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и
Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и