Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Чернишевског, једну већу главу из романа Шта да се ради, велича рускога реформаторскога писца што »озбиља разбистрава помућене појмове, и својим читаоцима показује пут којим се долази до благостања друштвеног«.
Тежак, суморан тон, болно истраживање у дубинама људске душе, сликање оболелих стања воље и помућене свести, одликује прве радове младога писца.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
постао је развалина, рушевина која труне, сенка... Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелијицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... О, још да није тих суза!...
Ћипико, Иво - Пауци
Их, слатка ли је туђа жена! ... Да се милујемо, Машо! — Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама његове бијеле, чисте зубе.