Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Владика је помњиво слушао Мираша, а у исто вријеме гледаше у лице сердарево. Многи не знадијаху ништа о томе, што сад први пут чуше.
Јанко се смијао. „Донеси, Милуне, па ћу ти на њему направити човјека да јаше“, рече. Мали послуша, па стаде опет помњиво мотрити како његов Јанко оловком повлачи и сјецка по листу, а ово се све ниже, ноге, труп, руке, глава, одјело.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па нагло заплови тијесним затоном. На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у простор и прегара се.
Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне.
И у тому премишљању пред очима долази му израњен Спаситељ, нагрђен и окрвављен од рана оштрих чавала... Парон Зорзи помњиво, уклањајући се да не загази у воду, пожури кући.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ево пара, Раде! — изашавши пред кућу вели му, и, бројећи их помњиво, полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи: —Ето ти их...А бог ти и душа!
Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине. Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и
— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа. Сви ћуте. Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.
У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу”. Промисли се и пође к њему. Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. — Јесте ли што уловили?
Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима.
— рече тихим гласом. Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.
—Прилично похађају, —рече, констатујући факат. Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ.
— Оставите, молим вас! Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.