Матавуљ, Симо - УСКОК
Првијех тренутака сви посматраху с највећом помњом, па се почеше чудити и уз Мргуда узвикивати: „Виђи ђавола! Виђи ти, молим те, ђавоље работе!
Остали с помњом слушаху пјесму, која причаше, као обично, о покољу, или мегдану каквом. Оба духовника бјеху под камилавкама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мали Милун надвио главу па гледаше са великом помњом шта му Јанко ради. Јока, Милица и Стане сједиле су мало по даље и работале женске радње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића. Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се на страну дражице, докле сунце још није
Ћипико, Иво - Пауци
Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу. — Дошао си, — вели му. И заклопивши кутијицу стави је на страну.
—Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале. Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.
— Пресмочи се крухом, — вели му. Али Раде неће да се ничега дохвати. Тада стара с помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку. — Де, види, Раде, — замоли — има ли зла у њој?
мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. — Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом.