Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.“ А у купеу ужасна запара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!
А понављала је задихано: „Ајде, серце, ајде!“ Та бестидна жена лежала је, после, гола, као од мајке рођена, а лепа, на његовој пост
Јецала је гласно и понављала да је он крмак, простак, сељачина. Што је било најчудније, Павле се смејао и њеном плачу и њеним ударцима.
Не постоје трепавице боје пепела. Госпожа Евдокија је, међутим, јецала, и понављала да зна да постоји та жена, да јој га отима, и да она никад среће није имала.
На њена питања, одговарао је, трудећи се да истину забашури. Она је, међутим, све док није свануло, уживала и понављала да је у њеној кући све спремно да са њим проведе ово лето. Таква је прилика, у животу, каже, ретка!
То дете више није дете и сваки њен корак прати. А све наслути. Исакович је завртео, срам га било, мозак њеној кћери! Понављала је, одшкринув, тихо, врата, да ће га наксутра, у својој кући чекати. Удесиће да у четвртак буде сама.
Ништа она није крива. Она је, међутим, јецала, и даље, и понављала да јој га узе рођена мати – као да се томе јако чуди и као да је, само то, боли.
Међутим, Павле се варао. Та лепа, стасита, жена, крај њега, вртела је главом и, гледајући у таваницу, понављала, као у некој грозници, да се она више никад неће у Темишвар, Трифуну, вратити.
Као што то жене, чине, баш кад је нешто доцкан и немогуће, она је то, жалостивно, понављала. То, да су морали да напусте своју милу Сервију, била је велика несрећа, али чему сад ту несрећу увеличавати још
спремају да заиграју полонезу, а не да оду заједно у Росију, макар и невенчано – а занавек оставе царствујушчу Вијену. Понављала је само да јој је покварио најлепше лето.
А сав тај списак и јадиковку завршавала је уздасима и питањем: шта ли сад раде, у Новом Саду, њена деца? То је понављала.
Ана није скидала ока са Варваре. Већ ко зна који пут, тог јутра, она је понављала, полугласно, као неку опомену, својој јетрви: „Остајеш сама, сердце! Остајеш сама!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
су се мангупи покачени о црквену ограду, а старица, поскакујући као да гази по нечем врло клизавом и несигурном, понављала да је, хвала Богу, сасвим добро. Ишијас ју је мало мучио ноћас, но то је већ нешто на шта се морамо навикнути.
Ишијас ју је мало мучио ноћас, но то је већ нешто на шта се морамо навикнути. - Да, да, навикнути! - понављала је смешећи се, иако читаво Караново тврди да се она на известан раскид веридбе на пола сата пред венчање никада није
- повукао сам је к себи а она је накострешила лактове и почела да плаче. - Нећу. Нећу. Нећу! - понављала је. - Шта нећеш, за име Бога? Ти, будало! Зар не видиш да си још само дете?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од
Из магловитих испаравања баруштина и блата, из једне неизмерне патње, која се понављала сваки дан, при сеобама, при дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
католичке пропаганде, проглашен је за »антихриста«, агента кнеза Метерниха, и та тешка оптужба против њега се стално понављала и он се против ње са гнушањем бранио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— У два часа стигле смо. Глава ме је заносила. Била сам као у бунилу и гледала као кроз маглу. Несвесно сам понављала: кафана... речица... церић. Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном. Ноге као да су ми биле одузете...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши. Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јадни вук почне је носити, а | она отегне пјевати; „Болан здраву носи, болан здраву носи.” И кад је она ово једнако понављала, запита је вук: „Шта ти, тето, говориш?” А она му каже: „Ништа, вујо, бунацам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јадни вук почне је носити, а она отегне пјевати: „Болан здраву носи, болан здраву носи. И кад је она ово једнако понављала, запита је вук: — Шта ти, тето, говориш? А она му каже: — Ништа, вујо, бунцам.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И низ година после овог историјског догађаја, већина истраживача у физици понављала је Херцове експерименте. Из ових експеримената, даљим усавршавањем настао је и данашњи радио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
За „Преиначења“ важно је још једно удвајање, раније већ анализирано: тамо се дубина небеског плаветнила понављала у дубини морског плаветнила, а овде морнар у часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење
Краков, Станислав - КРИЛА
Бора је подвикнуо на кочијаша да вози Зизи натраг у варош, и повео бароницу у своју колибу. Она се смешила и понављала: — Цомме ц'еѕт гентіл, цомме ц'еѕт гентіл...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ма она још и десет пута долазила до тренутних успеха и понављала се — у Француској њој нема више трајног опстанка, и победа је републици потпуно осигурана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Школа не прави људе! Молим вас лепо, још једаред, и за љубав и за новац. — И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола. — Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица! Будала будаласта! Ко би; сем будалице, могао да напусти морско царство?
— Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина? — понављала је, без престанка, док не додија Источном ветру њена јадиковка, па рече: — Своју срећу твој син мора сам наћи.
и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! А где је нестао Цар?
Али, била је устрајна. — Да почнемо, да почнемо! — понављала је. — Важно је почети, даље иде и само... — наваљивала је метлица, све док дечак није с њом изашао на улицу и почео да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— говорила би јој и, тако рећи, понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.