Теодосије - ЖИТИЈА
А сам у ћелији проводећи у ћутању, појањем псалама и молитвама од свега се ка Богу ослобађаше и понављаше подвиге младости, и подухвати се оскудног живота и суровијег од ранијег, постом и бдењем, клањањем и ноћним стојањем
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Учитељица нема стана у школској згради«, понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама. Он и сам не зна зашто му баш ма мисао застаде у
како да кажем... повученог, јест баш туњавог... Туњав сам, није вајде«. И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше —
«... »О, што нисам знала да ће се онако свршити !... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао. Него. улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
болесник, занесен тим чаробним звецкањем, предао се сав некаквој живој мисли, која га је свега обузела: »Он се жени ! понављаше он у себи, чудећи се томе свету ... Што ће им то сад, кад се све свршава?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком. Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ха-ха-ха парце меро... цоенато парум... цурас толле гравес — понављаше Срдар међу наступима силног смијеха. Фра-Тетка стрча низа стубе. — Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове! Шта чиниш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дела песништва и сликарства предочаваху осећајно садржај еванђеља, а сваки мотив музике понављаше: „Тебе, Бога, хвалим!“. Човечанство не беше никада тако побожно као у оно доба.
Тим језиком разговарали су опат и његов гост. „Е баш ми је мило“, понављаше опат, „што те мој друг Лука упути право мени. Добро ми дошао, млади докторе, осећај се овде као код своје куће!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше,
Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак. И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. — Стој !
Ћипико, Иво - Пауци
Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: — Од муње, града и грома— ослободи нас, господине!