Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе се није служио само понављањима, којих иначе има – бар у неким песмама – сразмерно много, нити само обичним синтаксичким паралелизмом, него је и једне
Матићеве песме имају, с једне стране, стих с почетком који је некад доследно а некад повремено обележен синтаксичким понављањима, али зато уопште нема обележеног краја, па је стога његова дужина произвољна и није формотворна; с друге стране, ове
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
По пажљиво уређеној књижевној структури, са понављањима, паралелизмима, огледалским одражавањима и подвостручењима, почев од синтаксе па до композиције, по структури која је
О реду речи код Станковића, о чудним инверзијама, још чуднијим враћањима и понављањима, као и о сегментацији синтаксичког низа која зна да се убрза (уситни чланке), попут оне коју ћемо касније код
деловима уводне и закључне главе ваља нешто дуже задржати, и изблиза разгледати како се текст овде заправо тка у понављањима.
Све скупа узето отвара пут разноличним синтаксичким понављањима, која иначе налазимо - негде више, негде знатно мање - у свима врстама стихова, али не и у прози.
Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало.
Ако, уз то, наведени комад текста о Аранђеловоме ноћном размишљању читамо пажљиво, са свим подвученим понављањима што га изнутра рашчлањују и ритмизују, осетићемо да он доиста делује као засебна целина.
Сам почетак романа сачињен је од јаких сензација, густо сабијених, што се види и по доста учесталим понављањима: „Шуми и хуји баруштина иза мрака.