Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пантовац засветле очима и маши се чутуре. — Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је. Кад се напи, пружи је Ђурици.