Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Носи јадне, у јами је веће, Та сред оне тмине понајвеће, Тмине, брате, своје царевине, Па већ не зна шта ће од милине, Весео је, Бог га не убио!
Брзо Хајка мимо прве хити: „Тамо“, вели, „тамо мора бити.“ Где гомиле стоје понајвеће Тамо јадна Хајкуна се шеће, Мало било, за дуго не било, Срце Хајку није преварило, Тамо она нађе сунце своје,
Ох, мој Боже, та то је Ајкуна! По ограшју млађана се труди, Срце вели: мора бити туди. Де гомиле стоје понајвеће, Тамо млада Ајкуна се креће.