Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Био је забринут, густе обрве су се натклопиле на очи. Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто. Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу.
Ту смо одахнули. Отмица беше извршена. Стана је дрктала — од страха, или од зиме, понекад би јој се поткрао и уздисај, али испрекидан, угушен; а кад је Живко на своје груди притиснуо, чуо сам како плаче...
Ступисмо на стазу која у цркви води. Свуда око нас нема тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов где чита свето јеванђеље, затим танко појање
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Уме чак и погачу да умеси... Најмлађи, Сенадин, узео је девету годину. Још гради понекад пуцаљке од зове, али је кадар да причува јагањце и да истера овце на попас. Вајдица је и од њега.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!... До његовог ћефа стоји ти живот!... Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе. Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!... Али дође и њему!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо.
А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша. Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено,
Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре двоје заљубљених.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
царица — роман Милована Видаковића катана — коњаник кевиљ — дечак, момчић комплимент — похвала; похвална реч, понекад ласкава и удворичка конзисторија — црквени суд контракт — уговор, споразум кор — целина, заједница свих
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно реч
(што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако исто ради и поп Ћира и шаље поп-Спири.
— вели поп Ћира. — Не да се поправити, он тера своје: »Тера Јела што је започела«, — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! Него и јесте чудан био тај дуварски сахат. Права антика, што наши кажу.
и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’ је сад, фала богу, боље.
Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу
После тога је мање лајао за све време визите. Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд!
— Та шта си заокупио ту пред дететом?! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Нему дође тако понекад па му срце и душа да секира човека. — Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.
На капуташке, то јест пулгерске девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко да му понекад спадне и сламни шешир с главе. И данас је већ почео своје обешењаклуке. Једна му је већ рекла: »О мустро!
разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова.
Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче, а певуца кроз зубе. Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати са тамбуром.
Затим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане понекад обичаја ради, док и тога нестане напослетку. Мрак је притиснуо и омотао све. Нема месечине.
који је јављао селу које је доба, и чувао село од лопова, поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима понекад бивао у ортаклуку.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач. Понекад, чисто вас уплаши, као пресече — те се трзате и застајете, какав изненадан крик, цвилење са нечијег гроба.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фишкал Бабоња дође понекад у госте Ћирковићу и ту се онда гости. Позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мицини. Част веља, а радост велија.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И чак се понекад љуте што се брже не напредује или што се неко парче фронта упусти и објашњавају како би то све требало радити.
понекад љуте што се брже не напредује или што се неко парче фронта упусти и објашњавају како би то све требало радити. Понекад, пошто чују о којој већој победи, они искупе свираче, па им она циганштина по целе ноћи шкрипи и дрличе, а они држе
како ће бити одликован орденом са мачевима и како је са свим друго овај данашњи европски рат, а друго онај о коме понекад воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели Гиљане од Турака и кад се на
И сијасет других измишљотина набраја он и приповеда где год стигне и стане. Понекад изађе и у варош па се поштапље ми нарамљује на силу, и тамо у кафани објашњава као стручњак онај коминике Врховне
се од доласка овамо, хранио Христић, ишчезоше наједанпут као дим. Дотле, и ако су се понекад, као оно кад муња севне, јављали они мучни тренуци помрачења и гриже савести, он је чак оцећао један широк, и ако сав
још је имало времена да се све оно покаје и поправи и он ће то покајати чим се буде колико толико одморио и задовољио. Понекад, онако устајалог и непомичног, обузимао би га неки свеж, силан и окрепљујући талас воље за кретањем и баш оним истим
Појмиш ли ме, мили? Понекад ми је изгледало да је она твоја слика у мојој свести само плод моје фантазије и да може бити, ох Боже, непостоји ни
и обузет, понекад, неким слатким осећањем прошлости ја још чујем: како из народног срца бије оно свеже и природно старо.
И жестока ме чежња понекад вуче за оним старим друговима што су нестали као цели људи. Јест, они су умрли као цели људи, неизразбијани о ово
И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе.
О ту ли си опет стара моја племенита и добра дојиљо Традицијо?! Мога знања? Мога јаднога знања. Понекад, истина, док се узбуркана душа гушила у неизвесности и сумњи, оно је водило очајну борбу умирења и задавало жестоке
Африка
Како се понекад храбрим да смем бити сентиметалан, тражио сам око себе цвет који бих водом послао тим крајевима. Силазак са брегова
Тропска клима је таква да и најјачим људима односи прекост и напраситост чулности. Понекад, тек после целе ноћи играња, чулна жеља црнчева долази до свог изражаја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред два грдна пса које сам у синџиру држао. Бејаху врло зли, а понекад чак и не лану да се јаве. Ја ти направим десетину курјачких замки и запнем на неколико места.
Теодосије - ЖИТИЈА
И што од Бога бива преко светих, све је пред њим добро и угодно, ако се некоме злонамерном и чини да је противно. Јер понекад Бог, приводећи нас к себи, и туђом нас раном застрашује, и оне који му се не приближавају као уздом чељусти срдаца
А понекад бивамо кажњени за наша сагрешења, што се не кајемо за зло и не обраћамо Богу. „Јер многе су ране“, рече, „грешнику, а о
Одоле каменим трпљењем својим, одоле и победи! Одлазимо одавде, из пребивалишта нашег одлазимо. Али ако смо и ми понекад побеђени, боримо се увек и зато неке чак и велике на крају живота надвладамо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Унутрашња политика Србије тиме је понекад била помућена; криза се појачавала услед културних утицаја и услед утицаја европских установа које продиру у старе
уздржавања којим се одликују од становништва панонског типа, каткад врло експанзивног, од далматинских говорника који понекад говоре течно и елегантно и од њихових суседних рођака у Старом Влаху који говоре, каже се, чак и кад их не слушате.
И то га понекад води жестини; остало је у њему нешто хајдучко, као што то налазимо у шумадијском хероју Карађорђу, сину те земље,
Изнад кућа су, врло високо, често ван шумске границе, колибе и кошаре, саграђене понекад од неотесаних облица. Већина алата за земљорадњу и сточарство такође су од дрвета.
Најдаровитији се, међутим, знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања. Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу.
Кадшто сам на динарским врховима сретао пастире пред пространим хоризонтом, удубљене у проматрање небеских појава. Понекад би разговарали о удаљеним планинама чија су им имена била позната, и о далеким крајевима и о њихову становништву које
бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се понекад чувају у мухамеданској кућ, док су се у православној, сиромашној и потиштеној, те сродничке везе одавно заборавиле.
Због тога су понекад смешни и ово их разметање често доводи до потпуне пропасти. Желе да им се ласка и да им се указује поштовање.
Због тога су понекад смешни и ово их разметање често доводи до потпуне пропасти. Желе да им се ласка и да им се указује поштовање.
Лако се сналази у разним приликама у животу И у разним начинима мишљења и делања. Али се понекад чини да оно више Воли да постигне циљ и да сачува своје интересе и правом мудрошћу и вештим маневрисањем него
Иако је њихова воља првенствено управљена на лични интерес, они могу понекад ипак више него што се то обично мисли да изађу из себе и да виде интересе других и интересе заједнице.
Као последицу оваквог географског положаја бугарска је историја, мада понекад сјајна, имала и тамне, често трагичне стране, од кана Аспаруха и Крума до Стамбулова.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
) то је готово невероватно, али чињеница је да Весна дели и колаче и батине са мном. Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито. Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На!
- Није такав посао за мене, Атамане! - Ти, будало! - погледао ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то!
- Није такав посао за мене, Атамане! - Ти, будало! - погледао ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то!
Није нас пољубила, али зато нисмо скочили ни у воду. Стојећи на врховима прстију, онако као што понекад стоје балерине, она се загрцавала говорећи да смо лудаци, да је ово један сасвим шашав дан, али да би било идиотски
- Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна. - Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане?
Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем,
Ја понекад мислим то исто, иако сада немам снаге да ишта мислим. Лежим у кревету, покушавајући да се не сећам онога што ми је стар
- Зар не помислиш понекад и на њу? - гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму,
гледам своју црвену косу, своју шашаву њушку с пегама и огромне, нечим као зачуђене очи, мислећи не пита ли се мама понекад јесам ли ја њено дете. Драгана и Јасмина шапућу нешто међу собом а очи су им као кружићи наливени плавим.
Неколико њих би нас понекад и погледале право у лице на школским игранкама, али то су биле обично оне које су играле као слонови или изгледале
Једино је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду меке очи младог пса.
Било је то осећање какво понекад имају само богови! - Сада си моја девојка, Рашида! - рекох. - Јесам ли? - она забаци косу наглим, нестрпљивим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷¹ Понекад, уместо кума, дете може ошишати ујак или мушко дете (коме су родитељи живи).⁷² Смисао стрижбе као жртвеног чина јесте
Девојке за удају, понекад, у коси носе задевен цвет, а некада су носиле на глави перце од голубице или грлице. Дугачка коса и ови украси
овом претњом у великој мери застрашено јер зна да ће се, ако прекрши неки пропис, десити нешто неодређено али страшно. Понекад се, међутим, каже детету ако учини неки преступ (на пример: седи на прагу, мокри на путу, бије жабу, дира птичја
Дечаци и момци играју своје јуначке, витешке игре, а девојчице и девојке своје забавне и драмске игре. Понекад се играју заједно и онда у играма често има елемената сублимираног, мање или више прикривеног сексуалног набоја.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Шта су све негдање смрти-пешаци које су путовале од неба до земље по сто година, које смо понекад и умолили, према смрти коју бог земаљски за час тили, без оклевања, на нас баци.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у једној библиотеци, а жарко жели да је прочита. Понекад нам је жао што смо већ прочитали све лепе књиге које волимо. Зашто Чехов није написао још стотинак својих дивних прича?
вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки било је већ далеко иза њих и све је било узалуд. Понекад, они се срећу и, гле, поново их обмотава туљење оног јединог саксофона у вароши: Гершвин или Кол Портер — препознају
Одлазила је тамо сваке недеље »четвртком« носећи у зембиљу ашовчић и мале грабуље. Виђао понекад како пали свећу— мали треперави пламичак у земљи смрти. Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами.
»О, ђубради!« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно! »Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?
имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен. Понекад би успео да завергла машину, али углавном је испуштао неки кркљав звук који као да издише, па смо кола сваке ноћи
Никада нисте могли бити сигурни да ћете наставити пут, мада је акумулатор на издисају понекад успевао да покрене кола отпрве, што је такво јутро претварало у праву малу свечаност.
по Обали, мислили су да је у питању нека нова друштвена игра или опклада типа »гурајући кола кроз Југославију«! Понекад би ми и помагали да гурам, па смо гурали заједно један део пута и причали о добрим старим временима, а када би моја
Дозвољавали су јој да се понекад игра с нама ради језика, па смо је одвлачили доле до катедрале, била је то сиротињска четврт Сарајева, без дрвећа, без
се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда. Понекад би свирачи преварили младе лавове.
Са северне стране граничи се са шупом за алат, са јужне — шталама. Удну је воћњак. На средини ђубриште. Понекад тако станем па миришем крављу балегу. Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица.
После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки. Ту је, опет, воњ трулог сена и амонијака. Понекад ми много недостаје тај мирис.
Догађа се тако да понекад не могу више да се смејем. Тада мислим на оног старца о коме су ми причали. и тражим спасоносну траву.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност не познаје вапај за немогућим и недостижним; она се с немогућим понекад ведро игра,чешће га превиђа; трагично засењена њиме никад није.
значења речи давно су пољуљана, а односи у које речи ступају толико нови и изненађујући да и веома искусан читалац понекад губи тле испод ногу.
У том напору она се, природно, на читаоца мало обазире. Истраживања су понекад тако радикална и самоубилачка, да нам се чини да поезији до општења и није стало.
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
Девојчица је била упорна, тражила је помоћ за рањеног љубимца. Љупке а упорне девојчице успевају, понекад, да своје родитеље поврате из тупости у коју их баца гледање телевизије.
Читају што их занима као и оно што се од њих тражи, слушају што им се чита. Понекад, пријемчивија су за оно што не разумеју него за оно што им је доступно.
Нађе се, понекад, покоје дете које у наметнутим песмицама и причама ужива; децољупци, односно народољупци, тада ликују.
Мучна проблематика понекад се најлакше преноси наговештајима, узгредним додирима. Сврси је изванредно погодовала форма дечје песме, са
Како у дечјој песми и ризични подухвати понекад успевају, Вучо јој је прибегао. Само се у необавезној шетњи са дечаком који тражи себе може извршити смотра многих
Много је старих, свудаприсутних истина које би, понекад, вредело поново изрећи; само говорећи с децом, и о деци, савремени песник је у могућности да их искаже у релативно
— стрицу Ниџи, деду ради, самарџији Петраку, лопову Сави, Петру Чобанину, знатижељном Станићу, Малигану Делији: Тако, понекад, кад узмем да преврћем по старим одбаченим књигама, и кад случајно набасам на пјесмарицу о Марку, увијек се тада
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи.
Милићевић, Вук - Беспуће
живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пола дућана је држао пушкар, а пола Јова. Писао је облигације, тужбе, жалбе, а понекад и неко надгробно слово, које ће, наравно, други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.
И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази. Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропастио за своју партију.
Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.
Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.
Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит. ГЛАВА ЧЕТВРТА Ето тако се понекад или, боље рећи, почешће разговарају отац и син.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Идући од села до села, брадоња би понекад уз пут застао крај каква пашњака, извадио блок и почео да црта неко коњче. — Баш ми нарочито не личиш на Ђурђева
Стриц Ниџо попријеко гледа у распукла врата, као да тамо зује стршљенови. — Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред
— А зар твоја покојна жена није понекад уздисала и теби се пожалила на нешто из дана своје младости? — Ехе, бог да је прости, веселницу!
Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није. Превари се тек понекад, па стане опрезно да зузуће као хрушт, крупна мајска буба, али чим спази оно проклето ждријебе, сјети се Веселице, и
Гром га убио и Веселицу! Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи.
— Не да нико под кров, боје се да нијесмо какви лопови. Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла.
Све се трошило, тањило и нестајало. Понекад је ваљало обити пола села док се не наиђе на један ваљан суд од бакра. — Пропада свијет, брзо ће крај свему.
Знаш само, како да ти речем, погријешили су мало правац, па цурикнули на Грмеч ...Преокрене се понекад нешто у срцу, претегне неки враг у души ...
командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да им понекад попријети тим именом. Јашта него цар, шта ту има да се прича.
Нек бог прости, морао сам је понекад и вилама измјерити преко леђа, иако ми је била тамо некаква рођена матер ...Ето, тако ти је то, другарице муслиманко,
— Како је то добро што је човјек бар једном имао четрнаест година и што му се оне, кад се томе и не нада, понекад врате као смијешна и закашњела дјечја бољка од које га подузме грозница, која и није баш тако безопасна.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
— И наже се, напреже слух и очи, али виде само њу како се згурила, па удара силно мотиком, из које понекад, кад наиђе на камен, одсевне светлац. — Цвето, дођи, или...
Седео је код куће, надгледао рад и ишао понекад са женом и матером по родбини и саборима... И сви се томе зарадоваше. Али ево, опет, откад настаде лето — ко зна шта
А кад је трезан, ради као црв. Што год му се нареди, он само ради и ћути. Понекад, кад му ми, деца, сувише досадимо дирајући га и витлајући се око њега, бацио би посао, разјурио би нас и онда отишао.
Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче скупљати њен прах. Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице. — Што плачеш, море? Он подиже главу.
Врло ретко, понекад, каквим великим празником ако би јој дошао тај Ита. Он, једно што јој је био стари сват, сматрао се од мужевљеве,
Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса да се омрси.
И зато није хтела никога да види, нити да изиђе из собе. Једнако је лежала. Од тешких мисли понекад се занесе, па читав дан не зна за себе.
А друго је Ита, а друго је муж. А Ита је, Ита... Ех! И понекад би Аница падала, подавала се. Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван
И измиче испред покојника цептећи од страха што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“, није можда истина. Понекад то је тако силно да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да
Лалић, Иван В. - ПИСМО
При том понављачи — Понекад назреш у ваздуху, лети, Небеску ружу која милост зрачи — И то је знак, ал основа се сети: Винчанско писмо, жиг у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Е па, у последње време мало је виђам. У ствари, понекад зачујем како се неко шашаво церека да све пршти, окрећем се, тражим је и проналазим на другој страни улице.
Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте. Понекад ми пада на памет суманута идеја да напишем мемоаре! Зашто да не? Књижаре су пуне мемоара славних личности.
Није ми промакло да је више пута на брзака склањао неки књижевни лист када бих изненада наишла. Понекад је читао чак и француске новине помажући се малим џепним речником.
Рекао сам му да је Горгонзола буђава, на шта је он одговорио да се то понекад дешава, услед дугог транспорта из Италије, и да могу заменити ову буђаву за свежију.
Догађало се понекад, разумеш ли, да саставимо и по осам столова! То је било време, а не као данас! Свако у свом сепареу! Сепаратисти једни!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури?
кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.
“ повика мали лав од среће блистав сав . . . Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три.
Преваре неког, уводу свуку, неког истуку . . . Најлепше ту сам провео дане, понекад, богме, скоро настрадȏ, истина све је о чему причам, сваком јамчим главом и брадом.
Јутром се роса са трске круни, за капљом бљесне капља, заплови патак водама сјајним, корача важно чапља. Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне.
“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
У стазу зури као да тражи залогај неки драг. — Еј, зашто више не мирише ни једне зверке траг? Понекад само, више у шали, почеше шапом уво. —Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво!
Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .
Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права. Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена.
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда, тати за вријеме рада у око падне трун.
“ ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ По кући хука и бука, понекад сине прут, спремамо деда-Симу, иде на далек пут. А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном:
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.
Он је један од ретких људи у свету. — Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери. Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира.
Сагрера, хоћеш ли и ти? Сем ако не чекаш Пабла! — Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути. Хоћеш ли ти, Ивона, да ме причекаш часом, а онда ћемо сићи заједно, или силазиш одмах?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив? Понекад имамо нејасно осећање истине. Понекад имамо јасно осећање не-истине.
Или је тај прави противник светог — једноставан, разборит, незамрсив? Понекад имамо нејасно осећање истине. Понекад имамо јасно осећање не-истине. Али никад немамо јасно осећање да је истина истинита.
куда треба бежати кад те гоне којим путем и којом сенком и како проћи испод моста преко балвана скела и мемле понекад са женом и децом.
каже ни себи ни њима у великој дворани тешко видљива људина седи на столу на престолу засута словима и сољу понекад му се види само креста под ногама попречни камен кречњак и карст отвори стога очи на планини кад сунце хоће да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава... Слушам дах шуме, оно тихо, тајанствено роморење, које понекад подсећа на шапат, или на неке прикривене, обазриве кораке...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па није хтео да скрати: Кр. срп., како се то понекад ради, него баш отегао целом ширином. Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је
И шта је она могла досад мислити?... Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно. А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу... Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником.
Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима понекад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.
Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли... А она само мисли и мисли... Гојко се већ престао чудити.
— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.
Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање. Протрља очи, послуша... јест, то је она. Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. Гојко упали свећу и устаде. — Шта је?
Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли... Кад свану, Гојко стиже с баба-Смиљком пред школу.
Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрхтала пламичка воштанице и чини јој се да
вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задрхћу, тргну се и опет се скупе, припију се... Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Пун месец.) ГИНА: Не, нимало ме не гризе савест! Нимало! Мајка би због сина и против Оца сведочила! ТОМАНИЈА: Понекад и оно што је најсветије, мајчина љубав, може да буде страшно изопачено!
Али наша је ситуација толико лоша, да је ни то не мења много набоље! Знаш ли где је Филип? ЈЕЛИСАВЕТА: Откуд знам! Понекад му завидим на том његовом лудилу! Ко зна колко је он далеко од свега овога! ВАСИЛИЈЕ: А Софија?
И поклопиш оним поклопцем. А свећа изнутра кроз оне рупе сија! СОФИЈА: То мора да је лепо! ДРОБАЦ: Понекад тако сија по пешес тикава! СОФИЈА: Лепо причаш. Сатима бих те слушала! ДРОБАЦ: Мене?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тако је он живео у тој пустињи, где није било људи, осим што би понекад залутао какав пастир са својим стадом и зауставио се на неком пропланку, да напасе овце, па одлазио даље.
То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си. Ми вам, додуше, понекад правимо штете. Често вам, 7 из несташлука, чинимо мале досаде и пакости, али вам можемо и користити.
А тако је прошао и онај римски цар што је разорио Јерусалим, град Божји. Па онда, Бог је понекад слао читаве облаке од мушица на велике војске које су долазиле на мале народе да их подјарме и угњетавају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица. Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом
Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм. Имао је само једну добру особину: волео је шалу и понекад је сам заметао смех међу друговима. Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње...
Догађало се, богме, да је понекад и са зебњом ишао на испит. Пре две године није могао да савлада читава два одељка из историје Срба, па опет — провуче
Истина, јесмо се понекад и шалили тим. Једаред Станко берберин предложи, да молимо владу и скупштину, да се наше место сматра као неприступна
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела. Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та
« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.
добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.
Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади. И ово последње с успехом. Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу! И какве је само зубе вадио!
Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега. Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери. Бербери понекад прибегну и досетци.
Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама, Нек буде! Од таквог не треба ми плата!
Поваздан згурен, никад да се опрући, Крпа удара ђонове подераној обући, Цело поподне, до мрака — понекад и претера! — А међ уснама му, стално, по седам-осам ексера, Јер пенџе кад се укива нема радње потпуне Док се сваки
Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и згреши. Додуше, понеку маму требало би упутити У то: како да се смеши.
да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А
Ко нас, ко просо, у простору просу?” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим: можда он срећне проводи дневи У
Кад почну зимске дрхтавице И јануарске лапавице, Тад се, сред снежне вејавице, Растану многе рукавице. Понекад, као птица рањена, Која сан предсмртни снева, Може се видети, скочањена, Рукавица, обично лева.
Увезаше је тешким ланцем, Приковаше црним катанцем: Да је не украду, ил да не оде... Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве.
ЗВЕЗДЕ Звезде — на небу брадавице Болују понекад од падавице. У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд.
КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН Понекад ми, само од себе, на ум дође: Шта би се десило да се Карађорђе Док је, са устаницима, војевао пред Белом
(И тамо ћеш стићи, не брини) Напред, у путу се лечи назеб, У Софију, Атину и у Загреб, А понекад је, богме, заувар Отићи у Мионицу ил у Дарувар — Свугде је боље — зар не, песмо? — Него ту, где овог часа јесмо!
Камиле тапкају и трепћу, звезде трепућу: Месец им се, понекад, придружи у беспућу. Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је,
” А Авакум ће: „То можда важи у граду, Где све иде на ноту и на ношу... На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих Вуку и Магду, Што не бих памети довео Јошу?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Често су при томе тако груписане, да група добија један нарочити изглед, познат под именом »кордон«. »Понекад, пише професор Луј Рул, велики француски ихтиолог, такав кордон има дужину од неколико километара, а ширину од једног
Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал. Напослетку, треба знати још и то да светлосни органи код дубинских организама служе у исти мах и на то да
дубини, вуче велика рибарска мрежа у облику разјапљене кесе, ова извлачи на површину воде каткад богат лов, а понекад баш ништа.
који понешто виде онако како би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици требало да буде, али се понекад ствари дешавају и другојаче.
У овдашњим тунарама се понекад, поред мноштва туњева, улови и по која таква риба, која тада задаје доста муке рибарима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дуго су тако мучке сједили. Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из
„Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун. „Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?“ „Не само њих, но и тебе, валај!“ Оташ и Спасоје слатко се насмијаше.
“ „Рекох!“ „Па ти знаш пословицу: није што је коме намијењено, но што је коме суђено!“ „То бива понекад, али у овакоме послу, е!“ рече медик а заврти главом, незадовољно. „Кад сте већ дотле доћерали, треба да и распртите.
„Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар. „Невоља јој је, богами!
“ „Хм!“ рече сердар. „А што? какве су па теби бриге, да не сниш!“ Па се одмах поправи, „да, понекад се чељадету разбије сан... Па оди, дијете, к мени, да ме разговараш, д’ако ме ушикаш“, рече смијући се.
неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и дубоком Босном. Понекад небо бјеше чисто, али магла као море притисну низине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ тако да се чини да челе зује. Само један од њих зове се газда и он се учини да је дремован и готово заспао, а понекад и захрче.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство! ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш!
Ствари, ствари, благо... обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу! И мрав је човеку понекад велика дружина! Шерпа, пегла... Докачим ја капут под ову стрејицу. Само да укуцам овај велики ексер.
СКИТНИЦА: Код вас човек свачега да се нагледа. ИКОНИЈА: Није ово ништа, како је понекад! Само наставите, мене баш занима. Зашто, рекосте, дижете руке од Вукосаве? СКИТНИЦА: Синоћ ми синуло.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
дрзновен другда — каткад, понекад другољубан — пријатељски дузина — дванаест, туце думати — мислити, судити дурак — будала, луда дурати — трајати
— имање императрица — императорка, царица инглески — енглески Инглитера — Енглеска ини — други, остали иногда — понекад, некад иносказајем — друкчије казан, пренесеног значења, алегорија инсурекција — устанак искључавати — изузимати
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш. Твој стег је твоје чело.
ВРАТА Понекад, тако: на некој старој згради Отворим врата — обично никог нема. Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у
Огрнут, сав у старом руву, Обрастао у длаку голу: Мрмљо сам само своме столу И шапто само своме уву. И тек понекад, у час тмине, Кад и последњи корак мине — Крето сам ка свом тргу-гету: И вртео се сву ноћ дугу Као робијаш по свом
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Људи мога корена ћутањем морају да се бране. Понекад, обично после вечере, зове ме Аћим у своју собу. Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да.
На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и стидна, с резом слатке, танке дрхтавице. Каква ли му је та којом се жени? Господска!
нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у кревету. Вода се охладила.
У мраку, прилепљен уз плот, без даха их је чекао и слушао њихове разговоре. Понекад је чуо само смех без речи. Тад је био сигуран. А после ни тај доказ није био довољан његовој сумњи.
Било је дубље од бунара, од Мораве, од сињег мора, то његово ћутање. Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева. Не даде Бог да његово остане за њим.
“ Понекад му дете не би ни одговарало, занесено игром. „Чија си ти, мала?“ настављао је, стидећи се. „Татина.“ — „А, како ти се з
За чиновника ти велика памет никад и није била потребна. Слушаш само што ти претпостављени каже и понекад му деци купиш фишек шећера.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка? Једва сунчева зрака понекад залута, заигра по зиду, каже: — Улови ме, улови! — па оде. Девојчица напрегнуто ослушну.
ниско, ниско, одлазили су и враћали се час као киша, час као измаглица над морем, али он се од стене није одмицао. Понекад му се чинило да се и сам камени, чекајући да му се она осмехне или да му пружи руку, али стена је ћутала.
ВОДЕНИ ЦВЕТ Тромо се вукла река равницом. У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није било снежних врхова планина.
Стари светионичар је то добро знао. уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу!
— Па, ти са дрветом разговараш као да оно има душу? — рече мајка. — И има! — прошапута дечак. Понекад, дељући на месечини, далеко од куће, чинило му се да чује како нека невидљива бића говоре између себе.
нарочито оне најнемирније, јутарње, који имају моћ да се претворе у усправљеног медведа, опаког дива, румен цвет? Понекад му се чинило како га зову да отпутује с њима, али само што би запловили небом, већ би се расули као крунице презрелог
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ваљда сачувана у оној светлосној прашини што је, као нит, једнако измицала Позоришном улицом, повремено искрсавала. Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио
Биће да се, већ само далеки преци засути прамењем времена, и он и његови сувременици понекад чине, оку новог доба, као једноставни људи којима није било тешко да себи не признају зебњу од живота.
зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века. Понекад би му се учинило да му поглед допире до самих градских зидина и да јасно види баш Стамбол-капију.
У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао. На његовом лицу, црном колико од сунца толико и од несанице, ништа се није видело.
Било је то 1806. године, у августу, на сам дан победе на Мишару. Понекад Змај од Ноћаја чучне на свој угао и из жабље перспективе посматра аутомобиле који се баш са тог места, са врха Зерека,
Тај деда му се понекад јавља у сну и тражи од њега да буде научник а не војник. Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен,
Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и небу над банатским
Груже, из дана у дан све богатији, који је, како је остало записано у протоколима Карађорђевог времена, само у Турску понекад испоручивао одједном преко стотину волова и који је пролазио и кроз беспућа и кроз бојишта, никада није ишао наоружан.
Срби су се тукли, било је и Руса да помогну, то је изгледало довољно. Није ваљало што се понекад, у исти мах, морало војевати на разним странама и што су, на разним странама, отпори устаника били убојитији ако би им
Не мари, сенима то не смета а Вишњићева улица, некада пуна пијачне вреве остаје сад, у дану, улица пригушених шумова. Понекад бучније протутњи стари аутомобил или се скотрља, од Студентског парка, шумор лишћа; понекад залутају и расветљени
Понекад бучније протутњи стари аутомобил или се скотрља, од Студентског парка, шумор лишћа; понекад залутају и расветљени дечји гласови.
У ову светлосну удољицу, понекад, док пролази подне, долази Рига од Фере да проматра, још једном, тај озарени, беспризивни бездан над тврђавом и над
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо...
Попа, Васко - КОРА
је то било У очима лепим Туга му се затворила у круг Јер друм краја нема А целу земљу треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када
му се затворила у круг Јер друм краја нема А целу земљу треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико речи, па се опет загрцне. Понекад, али то је ретко, испадне му да изгура целу реченицу без муцања.
стегло, ноге као оковане, а ја хоћу да трчим за вама, али не могу, док ви журно одмичете и некако лако као да летите. Понекад би се осврнули, па би се опет губили све даље и дубље, као да ми се подсмевате, а ја хоћу да вичем, али не могу
па се као неки дотле непознати елеменат напињао и узнемиравао је неким колебљивим наговештајима какве је дотле само понекад осетила, не само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа
Неки страшан крик, неки очајан јаук распиње понекад грозним ноктима душу која већ јасно осећа пролазност свега, и помисао на пролазност њених дражи жене, оних драгоцених
— Кроз цео мој живот, госпођо, који је био тих, складан, прост, ја сам се увек осећао несрећним. Понекад, гушен силним наступима туге, ја сам грозно очајавао у мртвилу тога живота без живота.
Ту свест о томе да нисам потпуно заспао, осећам најпре као необично фину, танку и лаку маглицу, као што је она што се понекад виђа над градом у равници, предноћ, кад се он спрема за сан и кад се већ не види.
Пешаци су нас увелико пристизали и чак остављали за собом. Понекад се чинило да ће коњи стати и ту остати да липшу. Ја сам се већ стао нервирати и ко зна шта би било да господин мој
о догађајима заиста необичним и несавременим, док су пак филмску или спортску страну превртали као да је и нема. Понекад само, кад је киша, седели су они крај прозора, одакле су гледали у мокре зидове суседних кућа, и како се са осушених
успомени, којој посвећен као да би га једино могао откупити од неопростивих грехова према оној коју је за живота понекад вређао, а сада заувек изгубио.
опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред. Понекад само застао бих да их очекнем, али бих се опет брзо одлучио да, не чекајући њих, наставим пут.
И ми смо тамо: је ли нас страх, бојимо ли се? Ми не знамо и не можемо да дамо одговор на ово питање. Понекад помислимо, да тамо, на оном црном вису, где се почиње назирати и који ћемо ускоро напасти, можда, нема живе душе.
Али понекад и њему понеко доскочи, и то га још више весели. Наиђе сељак и тражи меденицу за оног овна што води, и он му износи и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дјевојка донесе у прћију танкоћутност, слабу отпорност за живот, евентуално и хемофилију, или склоност самоубиству; а понекад и надареност за музику, за сликарство, или за ма што лијепо и бескорисно. Све у свему, рђав посао.
А понекад се тај осјећај заоштри, па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који
Да. Људи воле и своје кризе, и своје ломове, и своја банкротства. Они су, штовише, љубоморни на њих. Они се понекад чак и вријеђају кад им се не признају.
Гледам на њ с увиђавношћу и с отпуштањем, као да сам ја њему отац. А понекад, опет, као да сам му старији, и разумнији, брат.
слабашни пирак хладне струје што издалека наилази, или како их с друге стране запахњује питомији дашак мекшег времена. Понекад сам, у јесењем сумраку, на узвисини изнад нашег мјеста, склапао очи и пружао руке с раширеним прстима наоколо у
Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине. Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте.
и другу дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и обијесно, и безобзирно. А он би се само одврнуо од нас и одгегао разјађен уз бријег, решетајући главом.
Све то лежи испремијешано и грдно збратимљено у заједничкој умрлости. И понекад се човјеку не чини без разлога што авионске бомбе, у своме ликвидирању датих склопова живота, начињу људске кошнице
су се звона и разлијегала се над мјестом звоњава, пурпурна, брончана, агонично врућа, заносећи и прожимљући собом све. Понекад ми се чини да ми је баш та звоњава и разбољела душу, и да је баш одатле и проносим ево свеђ разбољену кроз живот.
И моје садашње стање равно надовезујем на доба детињства. Истина, понекад налазе да сам из кушње изишао опаљена перја. Али ко не излази такав из канџа живота?
моћи, кад човјек вјерује да је у пуном посједу себе, а кад стварно посједује све друго више него себе сама, лудо сам понекад држао да је стално присуство смрти у нама прћија слабих, знамен незнатности људске јединке. Какве ли наивности!
До те мјере, да понекад уздрма и наш физис, угрози и саму нашу егзистенцију. И зар и ти „вањски“ , „објективни” факти у суштини не остварују
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када би ми неко нешто рекао, појавила би се жива слика предмета који је та реч означавала и понекад нисам могао јасно да разликујем да ли је то што сам видео стварно или није.
жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала упорно пред мојим очима, упркос свим мојим напорима да је одагнам. Понекад би чак остајала тако постојана у простору иако сам могао руком да прођем кроз њу.
Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао
Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.
Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом, које је било лако као да је од плуте, а ја
читуља у Бечу, постојбини људи који пију кафу и установио да су смртни случајеви проузроковани срчаним тегобама понекад достизали готово шездесет и седам процената од укупног броја умрлих.
сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородаца.
љубимцу мени је било дозвољено да седнем поред своје мајке и слушам речи мудрости и маште из уста старих људи, а понекад и из уста средовечних или младих, ако би им то старији дозволили.
Енглески језик називао је “језиком Сједињених Држава”. Кристијан је понекад успевао да напусти хотел и да ме прати на мојим дугим трагањима за послом.
индустрије, чије сам биографије са уживањем читао и чија сам достигнућа са дивљењем гледао на изложби у Филаделфији. Понекад ми се чинило да га је бунило оно, како је он то мислио, моје клањање лажним боговима и он се трудио да учини све што
колиба, на падинама планине Гоут Фел Маунтин, могао да видим диван фјорд Фирт ов Клејд све до Гринока и Пејслиа, а понекад чак и да назирем сиве и прљаве зграде у Гласгову.
Смејао ми се кад сам му говорио о својим сумњичењима и антипатијама; молио ме је да понекад проведем с њим сат-два у његовој радњи и посматрам Немце, његове муштерије. Послушао сам га и стекао нова сазнања.
до небеса лепоте изванредног Роулендовог испитивања сунчевог спектра, а ја се никад нисам умарао слушајући ове приче. Понекад сам се питао, зашто су ова двојица уопште дошла овамо код Хелмхолца кад им је било тако добро код куће.
Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као пчеле – и све то упоредимо са Змајевом песмом, моћи ћемо непосредно да посматрамо како је српска уметничка поезија понекад умела да развија и надограђује оно што је потенцијално већ било присутно у народној лирици.
Нама данас изгледа да у старим текстовима има мало књижевности: да се уметничко обликовање понекад једва осећа. То, поред свега осталог, долази и од готово синкретичке по типу везе уметности и општег културног модела
Премда су понекад одвојено дате, те две врсте слика и значења обично су једне на друге наслојене као у палимпсесту. Ова симбиоза има
Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава. Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи.
И КУЛТУРА Неке, на први поглед, занемарљиве појаве које се у култури (духовној као и материјалној) понављају понекад нам о њој могу рећи много више но што нам се чини.
Разумљиво је онда што се реченица сада с лакоћом води из стиха у стих и из строфе у строфу, понекад дуж целе песме. Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење цезуре и опкорачење стиха, као и пренос и
од једног до другог извођења – како то иначе бива у поетици усменог песништва – делом чувала и делом мењала, варирала. Понекад је разбијана до једва разазнатљивих појединости, али је чешће проширивана или увођењем других небеских тела из
из „Анђе капиџије“ понављао и по аналогији умножавао служећи се својим репертоаром из митолошких песама, али их је понекад и донекле и кварио, нарочито кад их је уклапао у дужи текст са сложенијим сижеом, поред осталог и зато што их није
А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик. Није случајно што га критичари понекад нису разликовали од главног јунака романа Петра Пајића.
Зато се понекад чини да су искошене, па чак и с наличја дате. Тада их с напором распознајемо, јер изгледају деформисане, и тешко их
склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо
конкретнојезичког утеловљења у стиху и целој песми – успевају да постигну одређено равновесје, за теорију и критику су понекад чак и интересантнији они код којих једна страна претеже.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим студијама, понекад, изричито указује.
Није странац, него познаник, сусед, понекад је и у родбинским односима с ликовима, што значи да их изблиза, чак и интимно познаје.
А уопште, у роману, сећање лика може служити као мотивациони чинилац у организацији композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с времена на време проткива описе који се дају у ауторово име.
Занемарује се у тумачењу, занемарује се и испушта у прештампавању - чему свој прилог понекад дају словослагачи и коректори - да је Станковић имао обичај да на место дубљег композиционог прелома метне звездицу.
Сличним, понекад и истим речима, заиста се писало о Станковићу више но једанпут. Богдан Поповић, додуше, нигде изричито не вреднује,
код Станковића често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.
опет, не могу се посматрати само као грешке, него превасходно као стилогене синтаксичке фигуре (оне се у поетици понекад именују као песничка синтакса, а данас се у реторици именују и као метатакса59).
говора73 који је иначе у високој мери присутан у Нечистој крви, са богатом скалом тананих варирања, тако да га понекад једва препознајемо. А већ је и то могло да изазове, само по себи, забуну код критичара.
прохладна влага; да доњи и горњи спрат куће повезују споља видљиве степенице; да је доњи спрат увучен, собе тамније, понекад влажне; да је горњи спрат избачен напред, са великом светлом собом, чији прозори отварају широк поглед према чаршији,
Таква потпуна, ненијансирана а уједанпут учињена промена, чини да нам ликови Станковићеви понекад изгледај у психолошки прости, примитивни чак.
Због окретања прошлости, „старим данима” и „пустом турском”, у њему су понекад желели да виде конзервативца по убеђењу; а у његовим су делима, опет, проналазили веродостојне описе крупних
Што се изван и уопште мимо породице дешава има, додуше, понекад врло јаког одјека, али је он редовно посредован: није тај одјек сам по себи предмет књижевног обликовања, него је то
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Гља, свиње влашке — окренуо му се Хамза пријатељски и с осмехом: — а зар ви носите оружје? — Понекад, ага... — А смете ли убити Турчина, бре? — Па... да не донесе бог, Хамзага... — Гља га, гља!..
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
нас Толико је снаге у нама И то је одбрана земље РЕQУИЕМ И Моја је крв мој пут до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и заједничке
снаге у нама И то је одбрана земље РЕQУИЕМ И Моја је крв мој пут до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и заједничке смрти која се
Краков, Станислав - КРИЛА
Могуће и с тога што су љубавници понекад ћудљиви. Шампањац, иако купљен од покрађа магацинских, био је добар, и од њега, а и од жеге, лица се запалила.
Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу. Најзад су га одрешили, и ту се целу ноћ смењивали дремовни стражари, слушајући како праште пушке на
Док се тамо низали докази, оптужени се понекад осмехнуо и погледао плавим, упалим очима најмлађег судију. Мирни студент, коме су навукли официрску блузу, склањао је
Срби су увек тражили пасуљ са пастрмом. По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно.
Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину.
Петровић, Растко - АФРИКА
Како се понекад храбрим да смем бити сентиметалан, тражио сам око себе цвет који бих водом послао тим крајевима. Силазак са брегова
Тропска клима је таква да и најјачим људима односи прекост и напраситост чулности. Понекад, тек после целе ноћи играња, чулна жеља црнчева долази до свог изражаја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?... Још да си сама! Ал’ шта ћеш под ноћ с овим дететом?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар. И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«.
генералну тачку: ја признајем, да како у унутрашњим односима једне земље, тако и у спољним односима државе са државом понекад може се доћи до таквог положоја, до таквога стицаја свију околности, да другога изласка нема до крваве борбе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у развоју српске уметничке поезије у ово доба зачудо међутим и није у већ споменутој, до ћудљивости изукрштаној и понекад симултаној разноврсности утицаја, који се сустижу и мрсе у најнеочекиванијим преливима баш и у једној те истој
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
располажемо поменима и записима и прозних и стиховних облика, који функционишу у оквирима поетике писане књижевности, понекад испливавају као самосталне целине, сведочећи и о формираности сопственог, усменоуметничког система.
Српске народне песме (и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања.
историје и српске епике - кнеза Иве од Семберије, који од Турака откупљује робље по цену доживотног осиромашења. Понекад сурова сликовница крвавих призора, етика буне мање је осветничко наслађивање над српском победом него филозофско
се многе типичне прозне врсте исказују у епском стиху, као и да херојско-етичка компонента добија свој концентровани, понекад породични израз у ратничко-патријархалној анегдоти.
). Она су жанровски хетерогена, у њима има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских трактата и др.
Томе је близак Петар Кочић (1877-1916), код кога је понекад тешко повући границу између песме у прози и приповетке (С планине и испод планине И-ИИИ, 1902-1905).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и Хандw. ДА, 3, 1490 и ЗВВ, 8, 61). Понекад се б. т. само кади болесник, а никако се не кува (СЕЗ, 14, 68). Нарочиту снагу има б. т. убрана на Ивањдан (ібід., 67).
, 12). Понекад се приликом таквог гледања исказује жеља за добијањем порода (іб., 92). — Испрошена девојка шаље момку струк б.
коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б.
На Ђурђевдан пре сунца девојке се чешљају на в. гранчицама, »да би им коса расла као в.« (ГЗМ, 6, 1894, 269; 656); понекад се чешљају седећи на конопцу, који је уочи Ђурђевдана преноћио на в. (»да ми расте коса као в.
Довољан је и сам г. трн да се вампир уништи или отера. Понекад се мртвацу, за кога постоји бојазан да ће се повампирити, забоде у пупак игла или трн од црнога г.
(ЖСС, 326); понекад се у њега забада г. трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447). Довољно је да се испред вампира стави или
Г. и иначе може уживати поштовање као ретко које дрво. Он се понекад назива светим дрветом (в. пример у ГЗМ, б, 372). Цигани у Шумадији причешћују се на Ђурђевдан г. листом (ЖСС, 103).
Граб. Реч је прасловенска. Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368).
РГВВ, 17, 1 (Цлемен), 147›. Ј. гранчица се понекад јавља и као магична шибљика. У једној приповетки девојка избавља заклетог јелена на тај начин што га удара трима
(нпр. Вук, Пјесме, 2, 5, 2; БВ, 10, 1895, 92; 362), И што се понекад ј., као симпатетично дрво, сади и негује уз девојку (БВ, 11, 1896, 373), колико из чињенице да се она сади поред
ЈОРГОВАН Фліедер (ѕyрінга вулгаріѕ). Јоргован: јаргован; јергован; љиљак (Софрић, 134). Бере се, уочи Ђурђевдана (понекад и пре сунца на Духове, или на Цвети), као »лековита« биљка, и њиме се ките прозори и врата (Караџић, 1, 1899, 272; З,
Обратно, к. је понекад из мртвачког култа искључена, нпр. није допуштено да се покров прави од к. платна (СЕЗ, 19, 242).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим сам почео да радим на преписивању јеванђеља за моравичког епископа Евсавија. Понекад ми се учини да би он некако и прешао преко моје писмености да сам ја изгледом био достојан тога умећа.
Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина. То ваљда и није била никад нека нарочита тајна, како смо ми понекад склони да верујемо. Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем.
је лакше да нађем одговор на питање: како се десило да један тако трезвен човек упадне у Јевђенијеву плитку ступицу. Понекад бих посумњао у то да је наш властелин баш збиља уман и разборит, кад је допустио да се уплете у нешто тако провидно и
Играла сам се са гривнама и огрлицама, веселио ме је сјај злата и чудесни преливи боја на драгуљима. Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у
Лауш се опоравио. Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту. Ове године су кише рано почеле.
Знам неке које је већ захватила малодушност од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.
Све што је чинио, чинио је са неком детињом безазленошћу, неспособан да било чему прида озбиљност. Понекад би се и нему догодило, нарочито последњих годину дана откако је овде међу нама, да усред разговора, као узгред, помене
Сумњам да ју је Прохор икад употребио за нешто друго до ли за пишање. Можда је у почетку, док је био млд, понекад пред зору осећао да му стоји у гаћама као гладна зверка, али га је он већ успевао да умири силним постовима, бденијима
Да ли од мене имају користи? Не знам. Понекад кажем Дадари да ми се чини како се број разбојника не смањује. Однекуд стално долазе нови да замене погинуле.
А и није било време за трвења кад је Брзан стајао пред вратима, помамно ударајући звекиром. Дадара Понекад је човеку потребно да се осами, да се осврне око себе, погледа уназад и напред, да види куд је кренуо и одакле је
То једноставно није било поштено, најпре са људског становишта а онда ваљда и са становишта вере. Постоје понекад такве околности у којима се човек не може снаћи, не зато што умом не би могао да предвиди исход неког догађаја, него
Чио сам, радостан без повода, ето тако. Шетам рубом јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста мира скочити доле.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Него, кога ли код које, или неке наше буле, или неке хришћанске удовице, одведе? НАЗА О бива, бива и то понекад. Па неје право да ти бегујеш, а ми да гладујемо. Сваки свој занат! РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али су у основи деца била добра, нису чинила штете ни пакости ни људима ни животињама. Мајсторица се понекад ипак потужи на урнебес и тутањ. А мајстор Коста брани децу и своје уживање: „Нека их, није ово саборна црква?
Срећко свраћа, разговарају, понекад и руча. Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их
Згодна је фигура с бродом и катарком. Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића,
Јасно је било свима да је код његове младе Станојле више вредела реч него узречица, али гос-Тоши се тако понекад дешавало да промаши мету, а виче ура]...
Гос-Тоша је био човек попустљив, поводљив и дарежљив. Стари Лазарић је понекад беснео: — Школу ниси хтео да учиш, економисати не знаш. Све ћеш сфурдисати!
старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је глас одавао особиту моћ и лепоту. Понекад је малчице више пио.
Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским
За сада видим толико да је то дете које уме бити срећно, и то ме весели и теши ме, и одмара ме кад понекад дођем кући сва пребијена од натезања по економији... Уме бити срећан, и то је његова срећа...
— Да ми је разговора с неким паметним човеком, или да ми је да видим планину! Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања.
Храним и браним децу која нису моја. Не знам понекад за шта Бога да молим. Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним
— Настала је тишина, она пријатна домаћа тишина у којој понекад има рајског мира и споразума. Госпа Нола поче дремати. Бол збиља одумину.
Кажу код нас да нема зла из којег не може изаћи добро; али Срба некако неће добро. С ким се дружи, како се понекад изражава, и, што је најгоре, лакомислене је природе, не прима ништа к срцу. Срећа је што у школи напредује.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
О овоме би морали повести озбиљно рачуна сви поборници одржавања данашњега брака и постарати се да се и брак понекад препокрије, догради, окречи и замаже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али обруч се све више стеже око нас. Понекад се борба прима само зато да би отишли нејач и комора. Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи.
иду погурени са својом мишљу, Од камена до камена, преко прљавих потока, покрај оголелих вр зина И црвоточних ограда. Понекад застану наслоњени уза стену или дрво, са којих цуре танки млазеви воде, као сузе, и тек подигну главу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, понекад ми се збивају чудне ствари, као да се спуштају са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жут
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом. Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима. Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта тако ниско да је изгледао као да завирује кроз прозор.
Деца су била још мудрија: рађала су се без језика! Срећни живот Царства текао је у потпуној тишини, сем што би Цар, понекад, нешто прошушкао, а доглавници повикали: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но!
Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
узимали су откуп за заробљене Турке и пуштали их, или су их мењали за своје другове који су запали у турско ропство, а понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио
Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“. Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“.
И колико резноликости у начину понављања! Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да
), понекад је ред поремећен (на пример, у кнежевој клетви у Мусићу Стевану), понекад се понавља обрнутим редом (на пример, у песми
), понекад је ред поремећен (на пример, у кнежевој клетви у Мусићу Стевану), понекад се понавља обрнутим редом (на пример, у песми Марко пије уз рамазан вино).
учешће духовника, да је у суштини ученога порекла, да траје само ако је чврсто везана за једно место, могуће је да понекад значај ових запажања изиђе из оквира проблема наших романа и у извесној мери послужи разумевању епске поезије неких
Али понекад — како су представљене у песмама — оне поступају као зла бића и кад нису увређене (на пример, Зидању Скадра).
— плашт, огртач кава (кавана) — место где се пије кавад, кавадић — женска горња хаљина од свиле или од кадиве, понекад извезена златом или сребром кавга — свађа кавгаџија — свађалица када — в.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је тачно И досадне убитачно Ал понекад много значе Цео живот преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске планине.
То је понекад чинио само дјед, а добри стрико, ако би се кадгод и наљутио, тукао је прутом стари гуњ у коме није било дјечака, и
Ноћ више није била страшна, била је само замишљена, тиха, а понекад и тужна. Непознати Неко није му више у тмини био за петама. Ђоко је сад имао своју чету и пред собом и за леђима.
Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата. Озебло је штектала лисица и понекад се шуљала до под сам кокошињац н ослушкивала како се унутра мешкољи пијетао спремајући се да објави касни ноћни сат.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кујна је била најмилије и, тако рећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим. Ту понекад и сам чорбаџија сврне да попије кафу.
“ Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било и као да ни две унак
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми!
Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада
“ и кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку
И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.
девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи. Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком.
Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом. Њих гони амо чисто филолошко и
Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.