Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело. Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска
деснице, Паде за њим бесни Радивоје: Та чело му прснуло на троје, Зрно пусто страга му на чело, Бистри мозак и очи понело.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег! Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод. Шеница златна, једри јој клас, Рујно се воће смеши на нас, Сунце све гори, сажиже