Употреба речи понестало у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало. А после, постала је ова дивизија и некако озлоглашена, и народ чим сазна да ми идемо, одмах склања и оно мало што има.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Непријатељ који ју је опседао обуставио је своју топовску паљбу, а и топови опседнутих ћутали су, јер је понестало барута.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Цијелу зиму провели су у мјесту злопатећи се којекако. Кад је понестало оно што су зарадили представама, опћина им је дала неку скромну помоћ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али сада је и њима ваљда додијало. Или им је понестало муниције. Тек коморџије промичу, а и ја срећно стигох у подножје. Код једне коморе оставио сам свога коња, и пошао

Ћипико, Иво - Пауци

— уздржавши се наоко миран, одговори Раде. — Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... Потреба ми је! —Није ти понестало, болан, жита у кући, — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... Пусти ме док зло преко главе пређе...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али ипак, да се исеку празни џакови и коњима увежу ноге... Кад је понестало џакова, војници су увијали ноге коња свакојаким крпама, својим марамама, башликама, а један скинуо своју вунену

прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи. Понестало је хлеба, те се војници разишли по селу не би ли што нашли за јело.

Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало. На врху планине беше нека зграда, као кафана, али се унутра.

Говори се о капитулацији Црне Горе... У Подгорицу почињу већ да придолазе и црногорски војници. У малој варошици је понестало намирница. А и трупе српске пристижу са свих страна.

СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема. А не вреди ни јадиковати, још мање бунити се.

А и тога је било понестало. Онда донеше неко слатко, као пекмез, и најзад воће. — Ови се, бре, шегаче са нама! — вели Душан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности