Употреба речи поникнула у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ита, Ита, ћерко ... — поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула. Аница се једва трже: — Нане! — А ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ХИИИ Дико моја, Где си поникнула — Међу смиљем Или међ босиљем. Уз љубицу, или уз ружицу, Међу крином, Ил’ међ рузмарином? XИВ Љубим ли те...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности