Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш издаде, другаче никако, Ево главе ако није тако.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вујана нареди да жалосна поворка крене. Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде. Друга је вера.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше, ал не гледа Котарац Јоване, веће скочи на ноге лагане, па он оде овчар-чобанину, и донесе
Кроз мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну земљу погледаше, ја од чуда лијепе ђевојке.
Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи
Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.