Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 210. Садим јелу на планину, Не отидо за годину, Кад отидо да ју видим, Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле! Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету!
Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако су даномице бивали ти тајни састанци у разним крајевима шуме. Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост.
Ха! доћи ће му главе овај горе звјездан! Нека га!... Не знам како је лоза понијела, хоће ли бити вјетар отрунио пупове... Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...
Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два рањена, прегазила
Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два рањена, прегазила Требишњицу и панула на самани Митровдан, у Граховску
Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два рањена, прегазила Требишњицу и панула на самани Митровдан, у Граховску планину, иза Заслана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме стријела усријед, почеока не убила! Тако ме туђе очи не водиле! Тако ми ова пушка срце не понијела! (показујући пушку). Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло! Тако ми се крсна свијећа не угасила!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кад видиш да је већ све узалудно и да је за све већ касно, дигнути руке од човјека и пустити да га вода носи куд га је понијела, али му не ускратити своју љубав, своје саосјећање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ено у селу родила једна жена, па ме зову да будем баба, а ја не знам шта бих јој понијела. — Па понеси јој мало меда из оне кошнице, — рекне јој медвјед.
Ено у селу — рече му лисица — породила се друга једна жена, па ме зову да будем дјетету баба, а ја не знам шта бих јој понијела. — Понеси јој мало оног меда, — рече јој медвјед. Лисица оде до кошнице, те кад се наједе меда, врати се медвједу.
— Ено у селу породила се још једна жена, па ме зову да будем баба дјетету, него бих ли јој понијела мало оног меда? — Па понеси! — нареди јој медвјед.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
једем, ходам — све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео Латинку, а бога ми, би она по нама и сиједе плетенице понијела, ил’ ако се баш за нас старао, бар да је десетину са собом довео.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ето, хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!
И ливада слабо је понијела ове године. Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе
Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја не жалим брата Мустај-бега, нит’ ја жалим блага његовога, — ја сам нама блага понијела, ти си мене насред срца мога; ето, болан, Личког Мустај-бега и са њиме тридест Удбињана, јаши вранца, бјежи у