Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти си и Да и Не; а у тајни мора На врху си светлост, мрак у понорима. И као по ветру лако перје птичје, У теби се крећу светови и бића: Живот није друго до твоје наличје, Твоја друга
вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад. Ноћ је била тамна и стражари су спавали.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гле, каква чар ових благих срца, а цело моје биће немоћно и у најдубљим понорима његовим плете се нешто болесно, неразмрсиво и ужасно...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од великог су утицаја на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чини се да читаво то голо поле са својим ријетким сјенама и сувим каменитим понорима с времена на вријеме започне некакву своју бескрајну тужаљку, али све је узалудно — и ријечи и туговање — и глас
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
у њима су буктале бледе, пакосне муње и рикали громови; из мрких облака рушили се пљускови, као водопад, у дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Какве су животне прилике у таквим океанским понорима и каквом се животу имају прилагодити живи створови који у њима живе или се у њима нађу?
Сасвим нове крупне врсте ванредно лепих боја потврдиле су да у океанским понорима, у које не допире ни најслабији зрачак сунчане светлости, ипак има интензивног органског живота.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мјестанцем шћућуреним подно голог масива, и с читавом земаљском куглом, и читав људски род, с огњицама својих жудња, с понорима свога бола и с буктињама својих радости, и наше „бескрајно велико“ , „безгранично” — привиђали су ми се као сићушни
неког огромног звијера; који, са себи сличним бићима, у неком вишем, своме свијету, са врућицама својих жудњи и с понорима свога бола и с буктињама својих радости, и са својим „бескрајно великим” и „безграничним” — и опет није него атом
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Претежно еруптивне нарави, они су заправо обдарени усколебаном психом, са непредвидљивим а дубоким понорима, које није лако објашњавати. И Томча свакако иде међу њих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преплићу се, укрштају, надвишавају, као изгужвана гомила, испресецана понорима и амбисима. Могленске планине. Десно се извија купасти Кожух, обрастао ситним шибљем и ретком шумом, разривен
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу.