Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
пружа у динарском правцу личка површ у којој су уложена карсна поља: Госпићко, Крбавско и Гацко, око истоимених река понорница.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
крај старог хотела »Унион« и улива се у подземни драгстор, одакле под другим именом, као Нушићева, наставља као понорница према Робној кући, да би се на крају утопила у теразијски вртлог.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара. — За жандара?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тамо се — вај, без мене! — догађају велебна свијетла збивања! Под плавим дјетињим креветом протјецала је понорница: корабља на рјечини времена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
хорацијевског култа до веома раног, али због његове исецкане повремености недовољно израженог и неиживљеног, као понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лијепо, велим, понире под земљу као онај поточић у Прокином гају. — Уху, брате мој, ти си загрдио! Каква понорница! У Црно море, болан. — Е, сад ћу и ја запамтити да је Црно, јер ми је данас прописно зацрнило.