Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти знаш да он мене слуша. Лазару се разгали лице. Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог. Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. И он пољуби Турчина у руку. Турчин направи нежно лице.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.
Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година. Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.
” Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса. Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Блед, и ако нешто боље уравнотежен, са изразом неког суморног поноса Јуришић је журио ка станици. Незапамћена живост владала је улицама престонице.
што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне ватре и снаге, пун поштеног поноса и оне простодушне срдачности. И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђу, поновио је, неколико пута: „Научих, дебели, у Вијени, међу сународницима, разлику, између добра, и зла! Поноса и измета! А одсад, ако, у мраку, са сународником, ма куд будем пошао, све ћу натрашке ићи! Љубазни брате мој!
Она, која је уљез у њиховој кући, па види боље, преклиње га, тако јој живота и поноса имена њиховог ради које носи сад светом тајном венчања, да пружи руке своје и пољубац братски Павлу који сриће нема ни
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
динарске туге, историјске туге, која се не предаје судбини, преко које се манифестују осећајност и осећање части и поноса, личног и националног.
Било је много више Бокеља од јуначког поноса, од кичељивости, који су носили стару бокељску ношњу, китњасту и богату, са доламама и калпацима.
Али имају правог поноса, и као да су међу Бокељима најпоноснији Паштровићи, који, до Аустрије, нису страној држави данак плаћали, а свак им
Код њих се осећа нека врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а увређени носе увреду у себи годинама као отровну жаоку.
Чини ми се да ниједно друго становништво централног типа нема више поноса и тежњи за самосвојношћу и самосталношћу него Мијаци.
Торбеши су, као и сви отпадници, врло одани мухамеданској вери. Немају онога поноса мухамеданских Срба у Босни, јер међу њима нема муслиманског племства.
Ипак, Срби нису били, онако као у Ђаковици, сведени на илоте и верску секту, јер код ових Арбанаса има више речи и поноса и заиста су појединце као покровитељи одржавали. Ти су осиљени бегови ударали намете на села, нарочито новчане.
Исто тако код Помака нема онога поноса и онога витешког духа, који су учинили да муслимани у Босни имају велики политички утицај.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (долази и упућује се право њему; стаје пред њим, али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја ћу се као правити да то није важно, али негде у себи превртаћу се од поноса, мислио сам. То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису
Не, све! То не може да буде све! Причај! - дахтао ми је у лице, а у његовим очима било је осим радозналости још и поноса: та старка је, ипак, подлегла оном нечему у Галчевој крви. - Она ти је морала дати неки знак?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
на раздаљину између родних Ивановаца и светилишта културе у улици Рицхелиеу изазивала је пријатну вртоглавицу, и нешто поноса. Истраживачка посвећеност и незајажљива читалачка знатижеља затим су почеле слабити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Писци, који су имали професионалног поноса и кастинског духа, толико држали на »виспреност« и »високопарност« својих списа, били су увређени тим лекцијама једног
Милићевић, Вук - Беспуће
саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса. Сиротиња је била јача. Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп нов, и борбу правде, борбу поноса, прот силе саме, прот Олимпоса!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Али ако икад сретнем неког дерана оданде, рећи ћу му одакле им прети пропаст. Малише синуше од поноса: — Учинићете нам задовољство, господине. — Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
После неколико дана шетао је онај са два жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и светиља кула.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
превагу однијела нека ситна случајност или часомично расположење, прелазни моменат озлојеђености, ината, повријеђеног поноса. Као што то у одлучним стварима и пресудним часовима већ бива. И можда се ускоро затим покајао. Али је већ било касно.
као и осјећај њене испразности, извор својих илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који каткад зна да тако одређено завлада нама).
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Саранио сам љубав и поноса век. Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек. Још остала жеља ми, на прошле олује, Да
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
собом и међу народима широм света и да се ослободимо фанатичке посвећености узвишеним идеалима националног егоизма и поноса који увек имају тенденцију да сурвавају свет у преисторијско дивљаштво и сукобе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде. Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.
О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈЕ (У музику ставио Ј. Маринковић) Осећате л’ струју Поноса и дике, Којом трепте ретки дани И свечани само? — Осећамо, осећамо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Њима ништа свето није. Ни окупирана отаџбина, ни поробљена породица. Они немају ни части, ни поноса, ни савести... — Али они ће у мирној земљи водити прву реч — каже Драган. — На жалост, тако је...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Аврам Бранковић је са осећањем правога поноса писао године 1827: „Нико тако чисто и отрешно стране језике научити не може као Србљин.
И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде ти сјају И утеху дају Да јеси нам слоге и поноса знак.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Премда је и он — тек Црногорац, Дивије крви, мрка погледа; Ал’ у говору каткад завара, Те ми се чини Венеције је Поноса лепог први ученик... Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нема више ни витештва, ни достојанства, ни отмености, ни поноса, отварамо вам нове двери, завирите нишчи иза седам запечаћених брава, сазнајте све тајне неба и земље.
Срце ми је у грлу, од страха ли, од поноса ли, од радости ли. Откако знам за себе плашили су ме саборишким чудовиштима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Њих троје, то је био један понесен млад колектив који је радио пре свега за понос разреда и за понос поноса. Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну
давно живела су још два потомка, сестра и брат, чудаци обоје, живели на остатцима имања и са остатцима породичног поноса и пркоса.
Да, док је њих било, било је у овој старој српској дереглији реда, и поноса. и стида... и, и, и лепоте, да и лепоте је било док је Јосиф свирао, и Марко, дед његов, јахао, и сваког обилазио и
у ној ни природно ни практично да се развију како треба, усправе се још последњи пут у неки пркосни отпор, или манију поноса, и најзад угину. Лексу су после навршене четрнаесте године силом, везану у колима, враћали из вароши, из завода.
Све плесниво. Нема ни праве јагме за имањем, ни сиротињског поноса на кућу и име док последњи потомак траје. Као да су сви на отслужењу неке робије. Ништа не воле са страшћу и радошћу.
Ваздух се одједаред прочисти, господин-Васа сија од поноса, а Агница се просто ваља по мамину аргументу. Наравно да је и браца-Миша имао ту свој део задовољства, с правом, јер
јаком косом над као камен хладним челом, што је просцу написала: „Ни за кога, па ни за вас се не могу удати, због поноса.
у Француској, а новац, колико га је још имала, оставила тестаментом баш оном Грку, кога је волела, али одбила због поноса. Прва и последња милошта — новац. Мора се изумрети!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се, кад смо се ближе упознали, упустили смо се и у детаљније разговоре, и он ми је чак, пун одушевљења и поноса, изложио једног дана и свој нацрт програма за погреб.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шест дана и шест ноћи трајала је та кланица... Код тог граничног камена сударила су се два света, два национална поноса, да се реши једном за вечна времена: да ли ће се тај камен звати Капија Слободе или Борисов Град.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни! Сунце у небу блистало је од поноса због своје златне војске. Од истока ка западу, свакодневно, путовало је Сунце.
Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса. Путници и намерници односили су у свет приче о срећној Царевини окруженој високим, стрмим литицама и Цару Царева који
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милошева јунаштва су производ народног поноса и народне вере у сопствене снаге. Милош је имао да покаже Латинима „старим варалицама“ и уображеним господичићима и