Павловић, Миодраг - Србија до краја века
светлост источивши миро благоухано свим болујућим миловање Узтрубићемо песму теби и тобом похвало српска и удобрење поносимо се твојом лозом и гробом Од природе нема веће заблуде каже један глас притешњен између неба и мора: сав сјај стварања
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег срца нашег Исака због његове благородности и поносимо се њиме због његових духовних способности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако они цене великане, а ми? — Па ми смо још млад народ — резонује Шљивић. — Али, у сваком случају, треба да се поносимо и да будемо горди што је наш човек пронашао једну такву справу као што је шубер.