Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
велико нешто у тому полагати, и с округли мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или златоизвезеним хаљинама поносити се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава својих нимало не марити, ту управ принадлежи: „О чудне главе без мозга!
150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда. Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи. „Неразумна и луда гордости!” — рече јој ружа —„Што се с туђом сладостију поносиш?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу. Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине.
Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине. Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су
Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. — Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Само кад је ваша кућа пример селу. — Богме и јесте. — Додуше, имате се чим и поносити; к’о мачка с огорелом шапом! — Но тек на вашу се кућу нећу угледати.
И са часницима је већ готово. А часници су таки људи да се Шандор може само поносити кад погледа међ какву је господу доспео. Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г.
Африка
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хоће, рече Агагијанијану, да им покаже да се своје бивше униформе не стиди, и да ће се новом, росијском, униформом поносити! Био је официр сербског национа. Остаће то и кад буде био росијски! Тај Исакович је био сујета сујетства!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
ми је са веселошћу у којој је било хумора — иначе ретког код Бугара — какав су утисак на њега оставили Црногорци, поносити и осетљиви на образ до крајности, уз то са претензијама великог господства без обзира на своју крајњу сиротињу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето! — И још што? — Да сте дочекљиви, а о томе се ево одмах увјерих; да сте побожни; да држите задану ријеч; да сте поносити. — А о владици нашем шта си чујао? — Да је паметна глава и добар војсковођа. Једва чекам да га видим.
Јанко је с уживањем посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе, те је увјерен био да би и они онога истога часа тако одговорили силнику!
Какав, дакле, зазор, зашто? Није, богами, жено, но част, и ми ћемо имати зета, којим ћемо се поносити! Реци: није ли тако?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као Хорације он је пригодан, пише ласкаве похвале и посвете, и Копитар му поводом тога пише: »Волео бих да сте поносити као Клопшток, и да се не удварате као Хорације и Виргилије.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора.
прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала, Крваца тврди кам је пролокала, Кам се круни, камен се комада, Па све комад за
2. По улица каменити Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.
“ ПРЕВОДИ ДЕ СТАНАК МОЈ (по чешком) Де станак мој? Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити? Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Еј, поносити, врли брале мој! обиђи ти и мало лошиј' бој! Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар
Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни. Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: „Помоз бог, дјевојко!“, а она не спазећи се да јој је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Поткамиен, у Галицији, 1915.
Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Измеђ хиљаду мáчака препознао бих њега: Равнодушан и мудар... Мислилац, у основи. Поносити господин што мишеве не лови, Већ гледа, повучен и замишљен, по страни, Како пролазе, и опет долазе дани, Како се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?... Није, богами, но част, јер ћемо имати зета с којим ћемо се поносити... Да-ну, шта кажеш на то!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
поклоњено, али ће зависити од мојих способности, моје воље и истрајности да ли ћу се икад успети, достојан, на овај поносити град. „Истина, ја сам полуварварин, но Езоп беше бедни роб па поста бесмртник.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: — Помоз̓ бог, дјевојко! А она, не спазећи се да јој је
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.
Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.
Ћипико, Иво - Приповетке
Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип. Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
балансирати (фр.), одржавати равнотежу. Балтиморе, град у Сједињеним Државама америчким. бáнити се, поносити се, разметати се. Бард — тако се потписивао родољубни песник српски Стеван Владислав Каћански (1828—1890).
Петровић, Растко - АФРИКА
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они нису били овако зверје док су били на своме огњишту; бескућништво, прогонство и скитнички живот искварили су њин поносити карактер. Данас су то најсуровија и најпрезренија створења.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити! Рузмарин је јоште мали, Ал’ се већем хвали: Чим га који цветак види, Таки се застиди.
„Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити! Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје... За недељу кратких дана Преминуше обадвоје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај, Јашо, ватрено, поносити свирче, Држ'-дер и ти амо, приљ-Романе, стриче! Живо, браћо, живо, подвикујте хаја-хуј!
” А „поносити свирац” Јаша, који се спомиње у овој песми, Трлајићев је брат од стрица; у поменутом писму од 25. марта 1805.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити. На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
му син иде у школу, док ја, посматрајући ствар са реалније тачке гледишта, нисам налазио да отац има довољно разлога поносити се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми о Марку она је то злато примала и из султанове руке, и тако срамотила свој поносити сан о надмоћности над душманима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одлазио је дугачки Стриц кога је већ прежалила, али га није заборавила. Одлазио је поносити храбри Јованче, кога ће она носити на срцу чак ако се више никад и не врати. — Ако се не врати?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А у џепу за просјака не држати новца. Није ли то укор и срамота? С лисицами и са самури, с пасји кожетинами се поносити кечећи се и печећи на високо, те у цркви друге сиромашније, одрпане својим ношењем уваљивати их у срдобољу и намћор
Све редом пробрцне се ка од млека сурутка. КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија! јер и исти тај Манасија био је красан младић.
сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџисјки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род! И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!