Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
залазећег сунца, уздиже се, из сочних зелених ливада, лако пошумљени брежуљак, а на њему стоје развалине неког поноситог краљевског градића; зову га Вишеград.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Спустише Влаовићи ленгер у гробље, и нема више како треба ни Србина, ни богатог човека, ни поноситог човека... А ови пацови сада не спомињу више Влаовиће ктиторе и добротворе, него препричавају само њихова чудаштва,