Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира. Ипак, поносни смо јер чујемо из кутије како нам изнад глава грме »чувари нашег слободног плавог неба«.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нама, који нисмо поносни због чињенице што живимо у овом веку, то даје подстрек да се за часак критички позабавимо повлашћеним положајем, који
за њен празник и за моју срећну будућност, надахнуту њеном љубављу... ... А ми, поносни, несаломљиви, корачали смо с тобом, заједно, јер ми смо део тебе, твоја деца, Републико... ...
деценијама тренира лоша политичка публицистика, и такво стање не само да никоме не смета, већ су, штавише, многи на њ поносни.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
нас су умор, а сада сунце и прашина смлатили толико да нисмо били свесни наших успеха, нити смо умели да се правимо поносни када нас је народ поздрављао... Гледамо само у осенчене забране и очекујемо команду да се једном стане.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају: — Ах, бато! ах, бато!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И
и звездом у оку, Ту, миловани поветарцем чедним, Снивали дуго сваку ноћ дубоку; И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.
Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Аој, песмо, туго моја! Ој пепеле, добро моје! Ј. Јовановић 3мај XXXИИ Еј, пусто море! Еј, пусти вали! Поносни бељци, срчани ждрали! Ви ми сву радост моју пренесте, И опет зато уморни несте!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Многи су прешли у хришћанство, али су задржали своју арапску ношњу, своје старе обичаје и свој поносни племићки став. Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То сам могао запазити и код оног у Бечу: диве му се, поносни су на њега, одушевљавају се њиме, на ријечима, преко сваке мјере. Али као непосредна реакција — остају хладни.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену главу к северу, очи му добише неки нарочити и поносни огањ. И ја се сетих и задивих. Чудни старац не пита само за моје здравље. Широко и далеко иде његово питање.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вратимљци су поносни на своје звоно. Таквог нигде нема. Глас му је надалеко чувен, по лепоти и треперавој дубини звука.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја је гледам као драгог познаника. Ено, оно је прозор код којега сам данима седео и, гледајући на плави Дунав и поносни Будим, писао моје прво научно дело.
Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху. Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зашто гробови нису поносни знаци? зашто наш свет брзо пропада и истребљује се? зашто школовани и даровити дегенеришу или изумиру у другој или
— Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”. Лепо је то казао Лаза, за воду.