Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Био сам у биткама. Видео сам дим и пламен, слушао сам звеку сабаља, звиждање танади, рику топова... Гледао сам поноћ како је по хиљаду запаљених кровова осветљује својим пламеном, који чак до у небо шиба. Видео сам јунакâ.
Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је... Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опаклија шушти. Он је!
Кад је све било спремљено, онда ми Живко пришапута: „Побратиме, време је!.. Поноћ је време за свако злочинство, — помислио сам у себи, — љубав не може никад бити злочинство, и то сам мислио; али овака
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Гле, које је већ доба! — рече он свлачећи се полагано. — Близу поноћ!... И зевнувши једанпут, настави говорити полугласно сам себи: — Највише се бринем за те проклете изборе!
— Шта је опет сад? — упита господин министар зачуђено. — Што сте се искупили у поноћ? — Па да наредимо изборе — одговори му председник министарства. — За кад? — За сутра... Крајње је већ време.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И заћута све као заклано... Само се чуо попак... Али изневери лепо време. Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар... Небом се почеше ваљати сиви облаци...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРИ У СУТОН 15 ЈАБЛАНОВИ 16 ЧЕКАЊЕ 17 ПОВРАТАК 18 ЧЕЖЊА 19 НОВЕМБАР 20 МОРСКА ВРБА 21 САТ 22 ПОНОЋ 23 ЗАШТО?
ледним, И опет се зачу из топола стари, Сва долина страхом испуни се једним, И ужасном стрепњом, и паником ствари. ПОНОЋ У соби музеја глухо ноћно доба. Пред гранитним Марсом ту страсна и гола Игра баханткиња.
ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је? Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале! Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале.
Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја. У поноћ ће на глухом копну Вечерас уштап да се роди; И једра ноћи да се попну; И ваздушасти пођу броди.
У касну поноћ крену кући, Кад уштап засја из планина; И оде тешко посрћући, Од сунца и од новог вина. ДУША И НОЋ ДУША
И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо. ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ Били су зашли влашићи и месец, и била је поноћ. Гроб Спаситељев белио се у провидној тмини, и око њега су лежали римски војници.
Она је молила само да јој оставе њене ђердане од лажних драгуља који су сијали као ђердани у краљице. У поноћ је изгрејао месец, крупан као аждаја. У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама и пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час. Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
јака гомила и кувар са оном важношћу фигуре из дипломатског тела, тврди јавно и убедљиво да ће офанзива почети тачно у поноћ и један минут.... — О Бога му.... — Савски мост тек што није одлетио у ваздух.
Ја сам сума свију појава кретања..... Поноћ је давно била прошла кад се Јуришић дигао са стола за којим је неколико часова занесено писао.
Африка
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова повезане полукружним зидовима, тако да је тешко наћи улаз у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је био успео да склони два‑три талира. Пред поноћ, бар се тако чинило, били су пијани, обојица. Павле је, међутим, био приметио да Терцини, у рукаву, има лажног кеца.
Павле је, међутим, био приметио да Терцини, у рукаву, има лажног кеца. Али је ћутао. Кад је, пред поноћ, дереглија стала, код старог, турског, контумаца, на пола пута до Бечкерека, кирасир је предложио Павлу да прекину
Опасност је била само да наиђе на неког официра, који би га запиткивао. Могла је бити поноћ кад је до греческе цркве стигао. Ту се и у мраку, лако, снашао. Копшина капија била је седма по реду, лево.
У поноћ, на једном доњем спрату, зачу луду вриску, ломљење намештаја, тучу. Одшкринув врата на својој соби, виде, на степеништу
У војеним стварима био је спретнији и успео је да прође кроз Срем и врати се у Беч, без ареста. Он је пред поноћ, петог септембра, стигао, мирно, у Руму, пред кућу оца госпоже Кумрије, капамаџије Гроздина.
Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је. Павле мора бити уморан. Поноћ је давно прошла. Разговор могу наставити и сутра. Знала је она да је дошао да је натраг враћа.
Напољу је још увек грмело и севало, и киша је падала. – Могла је бити поноћ. Уз фењере, Исакович је, погледом, тражио, пред Божичевом кућом, господина Агагијанијана, и кола.
Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у земљу. До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио
Кад би сенаторка синула, а лајтнанти почели да уздишу, била би већ поноћ, и време да оду. Лајтнанти су се онда праштали учтиво, љубили домаћицу – која је превртала очима – у руку, а сенатор
Теодосије - ЖИТИЈА
Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију. А у поноћ када је свитао васкрсни дан недеље, свети причестивши се светим и животворним Христовим тајнама, као што и увек
У поноћ, пробуђен као од некога светлога, и наједанпут скочивши са гроба светога, одмах разумеде да прав стоји на својим ногама
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично. То је уобичајена песма. Мислим да бих, и да ме неко пробуди у поноћ, могао да је изрецитујем а да не испустим ниједно слово. - Мислиш ли да ћеш наставити школовање, Рашида?
Црњански, Милош - Сеобе 1
живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ. Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
овом схватању, дете рођено ујутру биће добар ратар, оно рођено у подне биће господин, увече — ленштина и, најзад, у поноћ — разбојник.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
за његовим столом, а да се пре тога никада нису упознали, никада причали, никада се купали на плажи Светог Јакова у поноћ, ни љубили на зидинама, ни шапутали у капијама, нити се крили од знатижељника у каменим увалама Локрума — ништа сем
Жене су у овој паланци већ одавно спавале или чекале мужеве да их претуку или траже печење пита и бурека у поноћ. Упала је забуном у мушко светилиште.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад већ и поноћ мину, а од дората ни трага, дјед се поче врпољити у свом кревету и зором устаде да га сам тражи. Освитало је неко
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде тек запишти зурла и допире који глас песме.
Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан ветар.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— и она је, ко ноћни сан, из жарких никла дни. МОЈА ДАНГУБА (Одломак) ИИИ И сада Ми привиђења разбуђују поноћ сновну, бледи реди од образа, ближње душе, драге сени, оживеле успомени изумрлих пријатеља.
па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап! Страшна мисô, поноћ нема, мали жижак догорева, у Делиле душе нема, тек да само из вајата посрћући нађе врата.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Како може да не буде о акшаму дванаест саати? ЉУБА: Код нас је дванаест саати кад је подне и поноћ. СТАНИЈА: Куку, поноћ ће и бити, кад се тако чини. Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако.
Како може да не буде о акшаму дванаест саати? ЉУБА: Код нас је дванаест саати кад је подне и поноћ. СТАНИЈА: Куку, поноћ ће и бити, кад се тако чини. Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нико није разјаснио шта је леопард тражио тако високо.“ —Ваш цвет? —Онај који се украде са гробља у поноћ. —Ваше пиће? —Парадајз-џус с малим белим мишевима. —Какви сте ви, у ствари?
им испале од муке на оном успону, као филџани за кофијановић а наш тип свеж ко роса, свеж, мислим, као мој матори у поноћ кад му дође његово време.
Деда Мраза, а уноси типичну југословенску породицу, као, фол, и они славе Нову годину, онако никакви, типични, кад у поноћ куц-куц!
несрећном саобраћајцу што ради на раскрсници код Лондона градоначелник Београда сваке Нове године уваљује точно у поноћ телевизор.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КРОЗ ГОРАЖДЕ Косиш ли то или жањеш бело жито? Шта ли сија? Сањамо ли и ти и ја? Од незгоде, теби поноћ - мени подне. Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа?
Кроз поднебље полуседо, дан и поноћ, упоредо, једући се, док се топе, од две сенке нулу склопе. Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући
Тресе се кућа с крова, с темеља: јауче Среда, кука Недеља, чангрља поноћ дрвен-жлицама. Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за смирај душā зделу варице.
Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери. Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери.
Тек, челом свода севају маслачци, а сев се круни, распада се жарко; у поноћ прућем шушкоре врбљаци: протỳтња Мутап, оде Катић Јанко...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи.
„Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут.
Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не боли у земљи Врапца Црвеног. Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари,
У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу.
Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук. И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни.
У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни. 8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'.
Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело,
К'о устргнут цветак, што се гробу спрема, Он за радост не зна — ал' ни страха нема. ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
дозивали дежурне, водници вршили последњу смотру и онда рапортирали командиру да је батерија спремна за полазак. Поноћ је била прошла... Војници су се збили у мале групице и причали.
Тада баш, негде десно и у даљини, одјекнуше потмуло пуцњи топова. Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ. Умор је савладао људе и на сваком застанку лежу покрај пута.
Кад се вратио од командира, прича нам Александар да ћемо ноћас свакако кренути. Била је поноћ када смо се дигли. Киша је престала да пада и изведрило се. Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно.
! ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ Била је поноћ када су нас пробудили. Командир је сматрао да је много боље ако измести батерију изван села.
Кренусмо по највећем блату. Војници су непрестано придржавали топове, да се не сруче у провалију. Поноћ је већ давно била прошла кад стигосмо најзад у село. Командир нареди да се војници одморе.
Правац кретања је саопштен најстаријем официру и тачно у пет часова кретосмо и ми. Била је већ поноћ када се наш воз заустави на једној малој, неосветљеној станици.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем путир. Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја. Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему румен винограда.
Остале су само туђе, безбојне, мрачне улице. Мртве куће. Како се све сврши! Кад сам стигао кући, била је поноћ; нисам могао да заспим; читао сам.
Посетио сам директора музеја, вечерао сам са социјалистима, а пред поноћ сам се упустио у разговор са онима који су се опијали тешким, као помије масним, пивом. Тога је дана цео град врио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте. А како је страшна сеоска поноћ!... То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.
Наступила је поноћ. Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује...
Наступила је поноћ. Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... Чује се већ громовити аваз дрекавца... По брдима јуре вампири и трче у село...
Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ... Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.
Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна. Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.
Ћутао је дуго и пушио. Тек после дужег времена чуло се избијање школског часовника. Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО 32 ЧУДНОВАТ ДАН 34 КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ 39 КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ 42 ПОНОЋ 46 ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ 49 ЖИТИЈЕ ВЕСЕЛОГ ДИМИТРИЈА 51 БАЛАДА О ОБУЋАРИМА-КРПАМА 53 ЖИВОТ НОЋНОГ
ЖИВОТ СТВАРИ 176 СТОПАРАЦ 177 РУКАВИЦЕ 179 ОЛОВКА 181 ДВА САПУНА 182 НЕПРОДАТИ ХЛЕБ 184 УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ 185 ХЕЛИКОПТЕР И ЛЕТЕЋИ ЋИЛИМ 186 КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ 188 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ 191 ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ
КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ
Лулар не воли фабричке муштикле, налик на лулице. Фењер мрзи сијалице које бездушно сјаје У поноћ, кад милиционеру дојаде пусте улице.
То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли је поноћ, или подне? Брз одговор сваку недоумицу пресеца: Сат то утврђује помоћу сунца или месеца. Зар и он Ко чика Антон?
Зар и он Ко чика Антон? И он И још сатова милион! Кад је поноћ Месечева помоћ Не само да је згодна Већ и неопходна. Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа.
На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат. ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...
На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат. ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...
Кад сам био мали, О једној сам ствари мислио сто пута: Шта би било кад би, у поноћ, сви сватови стали И забушили од времена попет минута? Мудре главе, славни научници, Нашли и се у неприлици!
И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш. ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу.
Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе.
УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ Поноћ велика, пространа, блага, Охладили се зидови града... За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком. И то куцање беше тако лако, |
Тек што је поноћ превалила. Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. Из оне велике собе, кроз широке,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тад ће твоје срде закуцати јаче, Као час позни када поноћ пада, Брујећи као да тужи и плаче Ко зна да д’ ће когод чути га и тада!
“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Како сам тада задовољан био! НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува.
СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли —
Хајд’мо! — О види величанство пóља, Трагично друштво кроз која ме води: Огроман видик, неслућена дóља. Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.
РЕЗИГНАЦИЈА Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла И меким крилом, тугом срце такла; Опет је душа уморна, А с груди Терет
РЕЗИГНАЦИЈА Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла И меким крилом, тугом срце такла; Опет је душа уморна, А с груди Терет се није сишао. Шта мари?
Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била,
На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо, Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз коју ћутом, озбиљно идемо.
Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...
А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А ја са једним јерејем, кога оставих са собом, проведох код њега сву ту ноћ. А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два... (Манојло се умотава у шињел и пелерину и леже иза канти за ђубре.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно? О мој оклоп поноћ куца ко о звоно. КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула?
У тамну плочу зурим нице. И стојим испод липе твоје, Самцит, уместо да смо двоје. ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када дуго нисмо певали Јер нам је дух одавно суморан Зар сад баш стати опет
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши
крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом петлова и врева прска крвљу по брестовима и шљивама, по пластовима и
— Једна као Симка родила је дете с две главе шапуће Анђа. — Ево, скоро ће поноћ, у бакрач воду опет морам да долијем, а још ништа. — Биће женско. Вечерас спремам гусле за весеље, а струне се кидају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ли, једног дана, ако то Турцима буде јако у вољи, за њим, из Кнежеве куће кренути сенка да га сустигне, изненада, у поноћ или пред свитање. То му је било свеједно.
Грлили су се, нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је мирисао на барут.
на дунавска пристаништа; у сумрак би га, понекад, виђали како улази у куће француских дипломата на које се мотрило а у поноћ је, на тајним састанцима будућих устаника, рецитовао своје стихове.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
9 ИВ ДЕД И УНУК 11 В СИРОЧЕ 13 ВИ РИБАРЧЕТА САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ ЉУБАВ 33 XИИ 34 XИИИ КАД СЕ СЕТИМ 35 XИВ НА НОЋИШТУ 36 XВ МИЛА 37 XВИ ПИЈЕМ... 39 XВИИ ЈОШ...
Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!
Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!
Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.
XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња. Слободне душе то је светиња, То глуво доба, тај црни час... Ал' какав глас?...
XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња. Слободне душе то је светиња, То глуво доба, тај црни час... Ал' какав глас?...
Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази. Ил' крадом облак иде на више?
се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже. Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно.
По косама мојим попануло иње... А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате.
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу.
А озго неко гуди Шта раде ови људи? Поноћ је давно прошла, зора руди, Сањива и бледа лица уокруг још се крећу; Свак стисн'о женску на груди, Па заједно
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(Да сам дошао к себи познао сам по томе, што сам се већ почео стидети.) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље.
Чинило ми се чак и то мало, па сам тражио нешто друго, прљавије и од тога. Била је прошла поноћ и ја сам, сав клонуо, седео за столом, мислећи о томе, кад ме сан и бунило освојише.
Зауставио сам се тек пред саму поноћ и одлучио да ноћим поред пута код једне кућице, која се близу друма у помрчини беласала.
Прилегли смо шћућурени један уз другог, јер на хладној ноћи осећамо лаку, непријатну дрхтавицу. Поноћ је. Светло и звездано небо је очекујући немо.
А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи. — Ти ниси при себи, несретни. И упола исправљена у кревету, старица настави очајно и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше скоро поноћ. По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено
Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако. Па сад... то је и тражио!...« Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је. Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама. Поноћ и сунце одјек су менама. Заволи себе кроз несреће круте И мене с њима.
Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.
кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се
И док стара поноћ носи моје дане, И док ланац мука стеже и окива, Бол, падања и потреси да саране — Моја глава на твом крилу нек почива.
Знам је, јер на свему видим црна крила, Окамењен јаук. Знам је. Ал' нек стоји. 1916. МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак („Косово посланство“) Оваква целокупна
Да се само присетимо двеју строфа из „Маћухице“: 1. Црна као поноћ, златна као дан, Маћухица ћути испод росне вазе, У кадифи бајне боје јој се мазе, Мислиш: усред јаве
Ради илустрације, навешћемо једну типичну Матићеву „синкопу“: читава се једна поноћ сручи се читава једна вечност. Ова су два стиха узета из песме „Читава једна вечност“.
То су поноћ и вечност, које се фонетски не римују, али их зато стихови целом својом дужином, односно целом својом структуром римују
у које су уведене, укључују ове речи у међусобни укрштај који би најлакше могао да се назове метафоричком спрегом: поноћ која је вечност, вечност која је поноћ – поноћвечност, вечностпоноћ.
у међусобни укрштај који би најлакше могао да се назове метафоричком спрегом: поноћ која је вечност, вечност која је поноћ – поноћвечност, вечностпоноћ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе оба описа, наравно, почињу истом реченицом: „Тек што је поноћ превалила. ” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима. апсентирати (по Франц.), одсуствовати, не бити ту.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом. Срце роди поноћ главе, ал избави Себе анђелом када време стаде. И оплођен прахом мутни цвет објави Померање порекла, дан већи од наде.
ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и
Краков, Станислав - КРИЛА
На гребену су стрељачки стројеви уређени, наперене су цеви митраљеза, утурени реденици. Поноћ је давно прошла. Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.
Уморни војници утонули су у сан. Само су руке грчевито стискале оружје уз себе. Над мрачном шумом је поноћ наишла, када одједном ову успалу тишину растрже нељудски крик: — На оружје... Бугари...
Опет су издаване заповести да се не сме спавати, и опет у поноћ провалио је на највишој тачки косе непријатељски строј, и бајонетима без пуцња узео ровове.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова повезане полукружним зидовима, тако да је тешко наћи улаз у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
онде, страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ нему гласно крештати, Како их Турци не би познали... ГЛАВАШ: Страхота!
ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на хладу
Али створити?... Дивну си главу вешто срубио, Ено се бледи са врх бедема, Као колутак танке светлости Што је пред поноћ стере Даница... ...Мајка те моли, пашо свемоћан, Поврати румен лицу блеђаном, По бледилу га нећу познати.
ГЛАВАШ: Ње нема ту!... Где је?... О, боже мој, Чудан је изглед моје колибе! Црна кô небо око поноћи! Само што поноћ има звездице, А кућа моја — црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног
Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.) Шта ми је сад?... Кô да ми поноћ паде на очи, На груди стена с својим теретом Дисање слабо гуши у груд’ма. (Баца пушку доле.
тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке шипове Слободи твојој шумно померит!... Да л’ ти је пушка добро спремљена?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
1) Логорске су се ватре већ давно погасиле, поноћ превалила, мртва тишина царује над успаваном војском, ја почаркујем мој догорео пан и пишем дневник, а кадгод упрем
у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога
На часовнику откуца поноћ. — Како смо се заговорили! — рече Комаров. Лаку ноћ Т.....; да се одморимо, а сутра ћете са мном преко Мораве у
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала. ВИИИ Пола срце, пола камен — То сам био ја; Пола студен, пола пламен Крвца моја сва.
Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом. ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!
ЛXВИ Месечина кад прелије боле, И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирише од горе до доле, — И обоје у једно се слива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло...
Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ. Наиђосмо на наше предстраже и замало да изгинемо.
А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој. Била је поноћ и петнаест минута. Још као дете слушао сам да се ово време назива „глуво доба“, кад излазе мртваци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо. Дрва ко гора, девојче к’о јагње, а ја ти баш ноћ пре Снивах о слатком чеду да
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(За себе). Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице. (Радош им отвара врата. Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко!
Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...
(Издалека се чују пушке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: То пушка беше — И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми гласи скору походу Крвожеднога
Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ
Давид шири очи крупне и црвене Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна
Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За векове нове кô знак васкрсења, Ја, што кô крај сфинкса у
Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа.
Плачемо кад поноћ пред очи нам навре, Стид нас да без венца мремо у осами, И дижемо с муком горостасне лавре, Да бисмо их свесно
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња,
Албанске стене ледом посуте Дршћу и слуте... И урла пустош буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи дан ужасава, На плави,
А кад се поноћ низ падине просу, У сенци вења један цар Балкана, Растурив своју позлаћену косу, Одмарао се од ноћи и дана.
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
И подне и поноћ једнолики, мукли. У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли. Само бели бездан пахуљице веје.
То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна.
Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО... 26 КРОЗ ПОНОЋ 28 ЉУБАВ 29 ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ 31 НА ЛИПАРУ 33 ПОНОЋ 35 ЈЕВРОПИ 38 ОТАЦ И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ
24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО... 26 КРОЗ ПОНОЋ 28 ЉУБАВ 29 ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ 31 НА ЛИПАРУ 33 ПОНОЋ 35 ЈЕВРОПИ 38 ОТАЦ И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ 44 КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ 46 КАО КРОЗ МАГЛУ...
Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира.
Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло.
Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи... Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо
Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе... Смртно бледа лица, горе небу лети: Погинули витез ено се посвети!...
Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861. КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо
Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861. КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо грање!
На Липару 1866. ПОНОЋ ...Поноћ је. У црном плашту нема богиња; Слободне душе то је светиња. То глухо доба, тај црни час — Ал’ какав
На Липару 1866. ПОНОЋ ...Поноћ је. У црном плашту нема богиња; Слободне душе то је светиња. То глухо доба, тај црни час — Ал’ какав глас?...
Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише?
У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô да ј’ рада таму њену Паљевином из пушака Пројурити у пламену...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи. Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је. Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле.
Било је потребно да му нага, невина девојка протера стрелу између растављених ногу, на Ивањдан, по месечини, у поноћ. Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша.
Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније. Избудише нас, рекоше да се обучемо и да дођемо у велику трпезарију у горњој кули.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ пада... 1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу.
(ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло... У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео. По долинама пустим Умукô људски збор.
„Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге.
ја, вечно Тужан, дижем своје очи, Кад се данак смири и сунце угаси, Кад ноћ тавна падне над пустом Алхазром, И суморну поноћ јеина огласи.
И поноћ се блага вијну, да превали; Ал' зајеча гора, запљуснуше вали! Где је пастир? Мома? Нестало их! Нема! Свуд је тихо, мир
Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.
Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук. И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни.
У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни. Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака! Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу.
Уживајмо зато весело у садашњици!“ Сви прихватише одушевљено овај предлог. Чаше се напунише, па испише на искап. Поноћ је одавно прошла, али друштво пијанчи даље и не мисли на одлазак. Побратим Кеплеров лежи већ опружен под столом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Занимљиво би било знати из које цивилизације или религије је остало „глухо доба” баш у поноћ. У поноћ се по паланкама и иначе осети „глухо доба”, а после неке несреће, или злочина, још много јаче и јасније.
Занимљиво би било знати из које цивилизације или религије је остало „глухо доба” баш у поноћ. У поноћ се по паланкама и иначе осети „глухо доба”, а после неке несреће, или злочина, још много јаче и јасније.
Да ли неко води бригу о томе?” Жене опет једногласно отклимаше главама. По паланкама, сем у поноћ, има још једно глухо доба, а то је у подне. Има поноћна тишина, има иста подневна тишина.
Има поноћна тишина, има иста подневна тишина. Пусто је у поноћ, пусто је у подне. Има пауза живота у поноћ, и иста таква пауза у подне.
Има поноћна тишина, има иста подневна тишина. Пусто је у поноћ, пусто је у подне. Има пауза живота у поноћ, и иста таква пауза у подне. По паланкама, замор и дремљивост јављају се двапут у 24 часа.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак (1958—1971) ЋЕЛЕ-КУЛА ЋЕЛЕ-КУЛА Кула смрти На
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче.
Не видимо више ни оне ватре на планини. Сигурно Бугари спавају... А шта ли ће сутра бити?... Не сутра. Поноћ је прошла... Где ли је пешадија? Њима је тешко, много тешко, јер они данас својим грудима треба да пронађу непријатеља.
Била је прошла поноћ када сам стигао до батерије. Наишао сам прво на пољску коњушницу. Ту сам нашао стражара, који ми је показао шатор
Врх такође. Наши су се налазили на ближем, вертикалном краку. Била је поноћ... Бугари се спусте у Кајмакчалански поток и наиђу на наше предстраже.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом
БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!
А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је
столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе.
И провлаче се лагано, фосфорно понорне реке, Танким млазима сјаја, руке које су љубиле, Кроз тамну поноћ земље, измеђ жилица смреке, Испод толико била које су свуд садиле.
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих. У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли? Сврх врата бије Часовник стари. Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле.
Ноћ све ближе иде... Једну црну руку моје очи виде — И ја чујем само удар тврде красне. 1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате.
Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати! Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони...
Старо гробље ћути, А крстови, маховином огрнути, Своје руке шире, кô да сваки чека Да загрли неког... И док поноћ плава Трепти, и под божјом руком село спава, Жетеоце чудне, коштане и суре, Ја видим где с неба низ лествице
Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и песму страсну, И с врата куцање неко.
61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед. Из сна сам тргô цео планински стрм, И болно врхом тресô
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— походити полак — пола полица — место које има пратилац мегданџије: Да му будеш здесна у полицу полуноћи — у поноћ поматера — в. побратим поначинити се — поткрепити се понжоли — прозори поочим — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Баздило је из њега као из бурета. Николин вод срећно је прошао кроз пећину и у поноћ се прикрао логору Тепсији. Све је спавало тврдим сном, јер се коморџијска братија, чувари муниције, била понапила неке
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!... И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане.