Употреба речи понука у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бобан наздрави гвардијану. Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он

Ћипико, Иво - Приповетке

Вођа лијепо упита откле су и како се зову, и понука их да му испричају редом оно исто што су и проту испричали. Они, у нади да ће их жандари ослободити скитача Митра,

Ћипико, Иво - Пауци

Је ли нећеш још отићи? — Пустите ме! Ви не знате ча је несрића! — Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору. Дјевојка не одговори.

— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. — Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности