Употреба речи понурена у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?... Зар, што ја с њима боље, они све гори?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности