Сремац, Стеван - ПРОЗА
А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога. Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне
Ћипико, Иво - Пауци
Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.
промуца гласом који очито навјештаваше сузе. —Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. Дјевојка се окрене. Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: —Збогом!