Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Рано ујутру ето ти новског капетана, мога поочима, јербо сам га синоћ јошт уз пут, како смо се из Црне Баре вратили, поочимио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
При свом доласку у Славонски хусарски пук, он је добио наређење од свог поочима Вука Исаковича да се ожени, па се оженио.
Затим му каза да се они, преко писама, већ познају, а да Копша зна, и лично, његовог поочима и рођака Вука Исаковича, оберста, који сад живи, остарео, и инвалид, у Срему.
На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога. А кад би се сетио прича свог поочима Вука, који је долазио у Вијену, приликом припреме за избор митрополита, Павлу би било још теже, у мислима.
Никада више неће моћи, ни да виде, Росију. Осрамотише свог поочима Вука, краине сервијскије славног оберкапетана. Из Темишвара поћи ће на Махалу казнена експедиција, чим стигну она два
на неколико женских појасева, од сребра и седефа, неколико сребром окованих пиштоља, сто-двеста дуката, и коње њиховог поочима Вука.
То је све. Петар је био мишљења да треба истаћи каријеру њиховог поочима, Вука. Он је био депутат при изборима митрополита. Ишао је у рат на Францеза и Прајса.
Требали су сви да се помире са својом судбином. У једном свом писму, Павле је писао, Исаку Исаковичу, да старог поочима њиховог, Вука, Исаковича, треба заваравати, рећи му да ће се Павле, у Росији, оженити, и фамилију наставити, али да је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кисло је у гори свако дебло, А он је празним, тужним очима Гледао у црно и ниско небо Као у мрског поочима: „На земљи нешто није добро... Воће... Ко ми је воће обро?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па, као немарно запита: „Какво ти је то писмо? Да није из дома?“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...“ „А да, од онога доброг чојка. Је ли вјере ти?“ „Јест.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима, Чупић.
Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима, Чупић. Име његово, Стојан, обавезивало је на опстанак.
Ћипико, Иво - Приповетке
А није била ничему узрочна. Свом дјетињом вољом и душом приону уза свога поочима, свога хранитеља и једину своју утјеху. Али он се не одазва њеној дјетињој љубави.
Наједном, прво него ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, нагне наново натраг низбрдицом.
Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе. Лампа дими и заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима. Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Толико година у пустињи без људи, и потом стра од дивјака! — Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би л’ га смели заклати и изести.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Поздрави ми цара поочима: ја не смијем на Арапа доћи, Арапин је јунак на мејдану; кад ми узме са рамена главу, што ће мене Три товара блага?