Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А и господин-попа ће се вратити. Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и једва скиде Раду с кола. — »Благо њему!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам ништа о томе. Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину. Јанко га отпусти, па узев њеке опатове рукописе, сједе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лопта је округла, никад се не зна, срећа је промењива, победиће бољи, све је релативно, неко воли попа, а неко попадију ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
8 Питали калуђера: — Какво ти је најтеже бреме? — Празна торбица. 9 Питао калуђер попадију кад је исповиједао: — Да нијеси, пошо, који гријех затајила? — Казала сам ти све оно што бих мому попу казала.
— Казала сам ти све оно што бих мому попу казала. 10 Питао млади поп попадију: — Знаш ли што сељани о мени говоре? — Они веле да си им тежак и крив, а ја да си здрав и жив!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али је најзад отворио његов ковчег и обукао његове одежде, чуване за укоп, нагонећи попадију да га без погрешке одене: стихар, па епитрахиљ, па наруквице, па одежду. Ни надбедреник није заборавио.
Ни надбедреник није заборавио. И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао,
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ма куд баш мене, господин’ мајоре, — стар сам човек — и жењен сам — куд ћу ја на Стару Попадију — шаљите људе млађе... — Није време за шале мајоре...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише. Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима. Сваку жену зове Ђурђијом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
шта ћете, увек је имала неки екстра укус и прохтеве.” Госпа Нола се уздржала пред поп-Томиницом. Познавала је добро попадију, а господин Јоксима више ценила од попадије и кад је пуштао језику на вољу на рачун њене куће.