Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио. А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два Вука од села Трњинах, Марковића и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
по Маћедонији, како себе има задужбину; а Марку је песма омилила, наслони се седлу на облучје; Марко спава, Милош попијева.
мегдана, окреће га по пољу џилита; ко л’ бекрија, нагиње чутуром, те он пије оно рујно вино; ко имаше грло поуздано, попијева сватске поскочице.
тридесет глава осјекоше, Радивоја жива уватише, везаше му руке наопако, везана га воде кроз планину, а нагоне те им попијева. Оде пјеват дели-Радивоје: „Бог т̓ убио, горо Романијо! Не раниш ли у себе сокола?
коњу косатоме, буздована покрај себе њија, па га баца јунак под облаке, а у десну дочекује руку, и овако танко попијева: „Млав-планино и планино Стара!
иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, на вранцу је ноге прекрстио, па удара у ситну тамбуру, уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино и планино Стара!
дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева, а у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т’ убио, Рајко војевода!
поље широко, сви сватови шемно и весело; који има коња од мејдана, поиграва пољем широкијем; ко имаде грло поуздано, попијева пјесне од јунака.
У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити“.
Жена Илије Смиљанића била је покрштена Туркиња. Глас је дала на четири стране, тј. свуда се разгласила њена лепота. Попијева пјесне од јунака, тј. песме о јунацима. Ви пјевајте и пушке бацајте, тј. певајте и пуцајте из пушака.