Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро? — Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути... Него ти је и поп зло прошао!
— Хоћемо, брате!... Не бери бригу!... У здрављу! — гракнуше гости за њим. — Може, може, ја! — чу се међ њима и попов глас. Еле, кмет одиста оде с дружином. Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор. Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу.
Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона!
Чвркну вода, а дим се склупча. У соби се ништа више не виђаше од дима. Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили бога за њу) — ошину коње, и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нема, међутим, ни трага вахтмајстеру, Пивару. Нити знамо како је завршио, вахтмајстер, Попов, из Кикинде. Сви они, који су се иселили, да избегну иго паорства у Аустрији, гинули су и умирали, и сахрањивани,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
20. ⁹ Радуновић, М., „Веровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, јесен 1987. ¹⁰ Попов, М., Свадба у северном Банату, Народна књига, Београд 1983, с. 39—40. ¹¹ Тановић, С., исто, с. 168—169.
251—252. ²⁵ Тројановић, С., исто, с. 60. ²⁶ Зечевих, С., Српске народне игре, Вук Караџић, 1983, с. 93. ²⁷ Попов, М., исто, с. 60, 66. и 68; Ђорђевић, Б. М., Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, СЕЗ, ЛXX, 1958, с. 452.
Поп из Грбља, „Народно чаровање (сујевјерија)“, Вукова грађа, ИИ, СЕЗ, 50, СКА, Београд 1934. Попов, М., Свадба у северном Банату, Народна књига, Београд 1983. Попов, М.
Попов, М., Свадба у северном Банату, Народна књига, Београд 1983. Попов, М., „Обичаји и враџбине старијих људи у северном Банату након венчања и рођења детета“, Расковник, 53, Београд 1988.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај на то пристане. Кад буде увече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!“ Од тога дана на ноћној стражи покој царује крути, тишина мртва, причања нема, Тоша заливен ћути.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме! — А ти, Влаше, силом побратиме!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Овај на то пристане. Кад буде у вече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— интересује се командир чете па се љути: — Слепци! Кад нешто не знате онда шта дробите? Ми смо дошли на „Попов парлог“, јер смо се бојали пробоја. — Па што се сад не бојимо? — И шта ћемо позади коморе? — Ајд', ајд', магарци.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима. Зато се и попов поглед заустави на њему. — А гле Ђурице! Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Овај на то пристане. Кад буде увече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти
Ћипико, Иво - Пауци
Па кад попови пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
онај што га малочас наведох инспирисао кујном као својом средином, јер је вероватно гдегод послуживао; као што се онај попов син инспирисао псалмима а свирачев подскочицама, извесно сам се и ја морао инспирисати оговарањем, као средином у