Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ови̓ 11 форинти и ову пушку, но дај ишти јошт ако даду; ако ли не даду, да идемо и са то 250, пак докле дођемо; Руси поповима добро деле, просићемо”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.
Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу бригу води. Није тако стајала ствар с поповима. Код њих није важило то правило да свако чудо за три дана траје. Они су тек отпочели право непријатељство.
Па му онда тишим гласом приповеда све што је чуо од Аркадије, а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом, и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г.
кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом, као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобно као ђаво на џомби, што се каже.
Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни ѕтатуѕ qуо анте али та попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло
повише година, а за то се време доста штошта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и кћери им. Поповима помажу капелани, а поподијама слушкиње удевају у иглу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што се пак тиче јогунастог, шизматичког, сербског, национа, тај је био добродошао, са својим патријархом, калуђерима, поповима, и својом коњицом, док су турски ратови трајали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Он се био решио, најпосле, после толиких недеља оклевања, да иде патријарху и да уопште говори са поповима о светој тајни венчања, о браку који је, некад, за свога брата склопио, а сад, баш он, разорио.
најпосле, огромну радост вест да је Аранђел Исакович, једак и пакостан, решио да тело своје снахе не да грчким поповима, већ да га пренесе и сахрани на брегу, више села, иза куће Вукове, крај гроба Лазара Исаковича, који беше видан,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
би човјек у 1000 душа могао наћи једнога човјека, који зна помало читати (а писари су, као што је напоменуто, и међу поповима и калуђерима ријетки). Људи управо мисле, да књига није ни за кога другога, осим калуђера и попова.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
? — Никада! — Радије ћу с мјеста на вјешала!“ мислио је сам у себи, а поповима, који га на то наговараху, одговарао би просто: „Ја не тражим милости, стога не пристајем на те услове.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима! Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима
њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима. Он је пак сам о себи говорио. — Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њу је све то чинило срећном, али је све то веома збуњивало остале Идворане. Такво читање они су повезивали са поповима и владикама, а када су видели да много мање обраћам пажњу на гајдаше и коло, као и на друге овоземаљске ствари, почели
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Па дабоме да сам морала изгубити парницу, кад мене овако младу... ДАЦА (искашљује се). СОЈА: ...дали поповима у руке, па ме цела Конзисторија разроко гледа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наравно, скреше оштру реч коме треба, али удели. Боже прости, тако је и с поповима радила. Цркву воли, попове не воли, и зачас им добаци неки прекор, али цркву гледа и поклања јој обема рукама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рече; прођите се глоба и пореза; с кнезовима ви се побратите, кнезовима ате поклањајте, кметовима осредње парипе, с поповима у дослуку буд’те, не би л’ и ми уз њих прељивљели, јера наше дуго бити неће. А што ће вам више пусто благо?
То рекоше, па се побратише. Иде Иво двору Поповима, па кметове семберске дозива: „Не бојте се ропства од Кулина!“ Оде Иван по својој нахији турској војсци таин да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ НУРИЈАШКИМ ПОПОВИМА Смислите се о тому браћо, како може то бити светским људма, лише поданим пахором сеоским, који но себи и своме