Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац, Лазар Илић; Мали Јанко [Петровић] и Милисав Милошевић лајтнанти; поп Ћука [Поповић?] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер.
Ово ми је казивао поп Сима Поповић, да су у Поћути покладовали [11. фебруара 1806.], кад су се вратили, и да је црква и наше куће и село изгорело баш на
[Костић] са јалије, најбољи јунак, реши се са сто бећара ударити на капију доњу; наредимо, да Цинцар-Јанко [Поповић] са сто бећара седне у лађу више Шапца и низ воду да се извезе у куће на јалију, јербо од Саве стоји отворено, никакве
Рекао му Поповић Павле из Вранића: „Јави му се, господару, црче плачући, жао му је”. — „Нека, нека, којекуда, нека зна други пут како
Зар је мало други̓ људи да и̓ шаље, куда види да и̓ треба слати?” — Пробуди мене Поповић Павле: „Ајде — вели, — зове те господар”. — Устанем, умијем се, дођем.
— Устанем, умијем се, дођем. Он седи, и Милан, и кнез Теодосије из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска и шабачка се сви поплашили и збркали, а овај (руком на ме) све што је радио и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А било је и људи паметних!... Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.
- вели Шокчанић. — Обориће Станко! — Неће! — Хоће! — Неће!... Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. Станко се смешка, а Лазара зној пробија. – Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А не, милостива! Све је баш на српском, ту скоро преведено. Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ТВРДИЦА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ТВРДИЦА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 3 ДЈЕЈСТВО ПРВО 5 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 22 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 38 ТВРДИЦА (ШАЉИВО ПОЗОРИШТЕ У
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, рецимо, Јеремија Поповић каже да мајка у Шумадији „код деце и нехотице развија распуштеност. Још док је дете у колевци, може му се сваког часа
231; Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, књ. XИX, СКА, Београд 1914, с. 88; Поповић, М. С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, св. 7, Нови Сад 1890, с. 216; Бујановић, Ј.
, исто, с. 199; Станојевић, М., „Из народног живота на Тимоку“, ГЕМ, 8, 1933, с. 62; поповић, М. С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, 7, 1890, с. 217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж.
172. ²⁷ Радуновић, М., „Вјеровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, 1987, с. 65; Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, НВ, 7, 1890, с. 218.
, исто, с. 198. ³⁷ Ђорђевић, Т. Р., „Два краћа прилога из народне педагогије“, Учитељ, 5, 1898, с. 347. ³⁸ Поповић, М. С., исто, с. 219. ³⁹ Милошевић, М., „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, 1936, с. 47.
М., исто, с. 123. ⁴² Николић, В., исто, с. 169; Грбић, С. М., исто, с. 117; Милосављевић, С. М., исто, с. 97; Поповић, М. С., исто, с. 217. ⁴³ Мајсторовић, С., „Пабирци из народне педагогије“, Школски вјесник, 7, Сарајево 1900, с. 566.
¹³ Вукова грађа, с. 13; Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 23. ¹⁴ Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с. 218; уп. Баларин, Н.
, „Обичаји и враџбине старијих људи у северном Банату након венчања и рођења детета“, Расковник, 53, Београд 1988. Поповић, Д. Д., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, 2, Београд 1897. Прибаковић, Х.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЖЕНИДБА И УДАДБА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЖЕНИДБА И УДАДБА Садржај ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО 3 УГЛЕД 1. 4 УГЛЕД 2. 7 УГЛЕД 3. 10 УГЛЕД 4. 11 УГЛЕД 5. 13 УГЛЕД 6.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кроче је ту био у праву, а с њим, у нас, Богдан Поповић (1863—1944), Јаша Продановић (1867—1948) и сви они критичари који су осетили да с дечјом књижевношћу што је пишу
у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан Поповић у вези са Змајевим песмама попут оне Циганин хвали свога коња.
Париз, 22. септембра 1984. ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ (Александар Поповић: Гардијски потпоручник Рибанац) Ове јесени, кад нисмо богзна шта очекивали од издавача, долази, ево, неколико ваљаних
Александар Поповић (1929—1996) ми је рекао да је већ заборавио и садржај своје књиге. Подсетићу вас, у неколико речи, премда је ПРИЛИЧНО
Све је ту врло условно: и ликови, и радња, и време, и простор. Поповић прича о свему, и ни о чему: заплет му је пуки изговор за причу ради приче, занемарљиво оправдање игре и стваралачког
Деца, нарочито пред спавање, траже да им се прича о било чему, под условом да прича буде лепа и да се не прекида. Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и уметности испуњава.
Наше баке, велике усмене књижевнице, знале су то што Поповић примењује у својој повести: да машти ваља сасвим пустити на вољу, па ће све остало само од себе доћи у ред.
Из самог ваздуха говорног, из ваздуха који свакодневно дишемо, Поповић узима и шаком и капом, граби алаво и неопрезно, без избирљивости.
Нема сумње да је Поповић отишао врло далеко у потврђивању савременог градског језика; он обавља један посао коме би се, да је жив, Винавер
Готово је са гусларским дужинама које су мучиле Винавера: сав је Поповић у скоковима, у наглим скретањима, у мушичавим врдањима, у пражњењима.
Београдска шатровштина још је понајдаровитија; део језичког наслеђа, а нарочито немачки шлингерај, не вреди много. Поповић ту разлику не види.
као и свако друго осећање, и ако ичему, књижевност за децу требало би да служи њеном успостављању и учвршћивању. Поповић као да вели: ево како се могу оживети пет непостојећих, случајно изабраних личности.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић РОДОЉУПЦИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић РОДОЉУПЦИ Садржај ПРЕДГОВОР 3 ДЈЕЈСТВО ПРВО 5 1. 6 2. 8 3. 11 4. 14 5. 16 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 19 1. 20 2. 21 3. 23 4.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР
ДИМИТРИЈЕВИЋ 374 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ КРИТИЧАРИ 385 ИСТОРИЈА НОВЕ
ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ КРИТИЧАРИ 385 ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРЕДГОВОР У септембру
Тек доцније православни Срби су почели поступно упознавати се са далматинском књижевношћу. Јевта Поповић, 1826, издао је Сузе Радмилове од Влаха Минчетића, а 1827, рђаво и скроз некритично, Гундулићева Османа, и то као прву
[Осман је 1826. први пут издан у Дубровнику; већ 1827. изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели
Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«, назива га Михаило Витковић; »блажени старац«, вели Сима Милутиновић, а Јован Ст. Поповић назива га »преславним«.
својим митолошким речником, он већ предсказује поезију Лукијана Мушицког, који га је ценио, исто онако као и Јован Ст. Поповић. 1847. Јован Суботић га је назвао »отцем србског ученог стихотворства«.
Међу њима је било и људи од пера и заслуга, као што су били Јован Ст. Поповић и Јован Хаџић. Напредак је нарочито живљи од 1830, када је султановим хатишерифом регулисан дотле неодређени
Димитрије Тирол, који је прешао у Србију, предлагао је 1833. да се оснује Учено друштво. 1841. Јован Ст. Поповић и Атанасије Николић крећу мисао да се у Београду оснује Србска академија наука. Предлог је прихваћен, и 1841.
Оснивачи су били, сем Симе Милутиновића, све сами угарски Срби, међу којима Јован Ст. Поповић. Друштво, које је било више једна просветно-професорска комисија но учено тело, отпочело је свој рад 1842.
је: »комични тип сујетнога списатеља, или непоправна прецептора и морализатора, или гладна и амишна књижевника« (Павле Поповић).
ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ ЖИВОТ. — Јован Ст. Поповић родио се у Вршцу, у Банату, 1. јануара 1806. Отац му је био Грк, трговац, мати Српкиња,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
35. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА: Вуку Караџићу послао поп Вук Поповић из Рисна. Објављена у Караџићевом издању народних приповедака од 1853.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ Садржај ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА 1 ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 1. 4 2. 5 з. 8 4. 9 5. 13 6.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Њихов идејни инспиратор, извесна госпођа Јелисавета Т. Петровић-Поповић-Шулце-Тимофејев, натерала их да држе дијету, чији је крајњи циљ виткост!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЛАЖА И ПАРАЛАЖА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЛАЖА И ПАРАЛАЖА Садржај ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 ДЈЕЈСТВО ВТОРО 30 ЛАЖА И ПАРАЛАЖА (ВЕСЕЛО
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка. ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У поезији, мене, и моје другове, највише је одушевљавала, у то доба, антологија коју је Богдан Поповић саставио. Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму XИX
Изгледамо као сејачи, на сликама Мијеа. Професори Универзитета су сви старци. Масони. Богдан Поповић је писац књижице Шта можемо да научимо од Енглеза? и прави арбитер лепог понашања.
у кући једног политичара, он је изненађен мојом одбраном Лазе Костића и то је био почетак наших дугих дискусија. Поповић је био присталица дискусија, на папиру, без увреда, и ја сам га онда испитивао откуд код њега та жучност, кад говори о
Откуд та хајка, која је пратила, као псећа, Костића, целог живота? Поповић је у то доба био болешљив, а на Универзитету је било почело да долази до студентских демонстрација, које Поповић није
Поповић је у то доба био болешљив, а на Универзитету је било почело да долази до студентских демонстрација, које Поповић није волео.
Пошто, међутим, нема уџбеника, а многи студенти не знају стране језике, Поповић је био дошао на идеју да диктира превод из Гоесцхена.
Тај покушај асистентства завршио се, по мене, као прва моја катастрофа, како Поповић рече („код маса“), еx цатхедра. Док сам диктирао студентима, један мој литерарни и политички противник, уредник
Ја сам, међутим, треснуо Гоесцхена, еx цатхедра, одјурио код Богдана Поповића и захвалио се на улози асистента. Поповић, који ми је дао оцену највишу међу оценама, саветовао ми је са своје стране да треба да радим тезу доктората, о
Ја сам онда поново тражио да ми Поповић протумачи у чему је била та погрешка Костићева. Поповић ми је, тада, испричао, најзад, зашто је његова критика о
Ја сам онда поново тражио да ми Поповић протумачи у чему је била та погрешка Костићева. Поповић ми је, тада, испричао, најзад, зашто је његова критика о преводима Костића тако негативна.
Ушао је у купе браће Поповића. Погледао их је, причао је Богдан Поповић, својим крупним очима лудака, окренуо главу, све до Београда, и није их удостојио ни поздрава.
Што је било још ружније, ту тезу је, доцније, и Богдан Поповић преузео. Тих година, једино нас је Скерлићев ђак Милан Богдановић бранио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У њему су пашали-девојке: Саме суде, саме пресуђују, Свако вече по једна утече! Поповићу Поповић је село поносито; У години три пореза даје: Један цару, а два Исаилу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Вук Врчевић; 25. (Дјевојка цара надмудрила) и 38. (Дивљан) послао ми је Г. поп Вук Поповић из Рисна; 45. (Краљ и чобанин) и 46.
(Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем): Никола Беговић, прота; — у Котору: поп Вук Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу: Самуило Брашованов, јеромонах; — у Неузини: Младен Телечки, свећеник; — у Н.
класе; — у Сомбору: Димитрије Поповић, парох и намјесник; — у Српском Бечеју: Ђорђе Глибоњски, учитељ; — у Старој Градишки: Косто Угринић.
к. поштар; — у Темишвару: др. Бранко Стефановић; — у Требињу: Вук Врчевић, ц. к. козуларни агент. — у Турији: Вељко Поповић, учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р. Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ.
— у Турији: Вељко Поповић, учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р. Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ. у Бечу 16. Септемврија 1869. Ана, удовица Вука Стеф. Караџића.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Ту, на малој раскрсници Јевремове са Вишњићевом улицом, уз Музеј и део дворишта Основне школе „Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има
овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде где је сад Основна школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до грочанских
је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју: чека да види чувену браћу Поповић како се спуштају низ падину.
То Богдан, Павле и Димитрије Поповић долазе код Јована Јовановића, научника и дипломате, на Пижонов вторник. Овај други славни имењак Господар-Јованов који
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Богдан Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Богдан Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она је се, без сумње, заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић, њен командир, иначе трговац из Ниша, и не помишља ваљда да крха врат по овом кијамету.
нешто што досад никад нисам износио, а о чему данас знамо само нас неколицина, у које спада и мој стари друг Бранко Поповић, професор Универзитета.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први услов за прецизан говор јесте разрађена и сређена терминологија. Богдан Поповић је познату студију „Теорија редапоред“ објавио 1910.
Јер је на њега тешко одговорити. Најпре, не знам како бих одредио шта је то велики песник. Богдан Поповић је имао „мерило“ за то; ја га данас већ немам. Још је теже рећи шта је овера коју даје сопствена култура.
А најстарији теоријски узор у мишљењу и писању о књижевности за мене је био Богдан Поповић. Што време више пролази, и уза све разлике, све више му се враћам.
Изванредно је написана монографија Павла Поповића о Горском вијенцу. Богдан Поповић вешто приповеда у књизи о Бомаршеу.
Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа. Ваља признати да ми је у томе највише помогао Павле Поповић, који има чудесно кратку и синтетичну реченицу.
И није случајно што је Богдан Поповић био не само темељит књижевно него и језички зналац. Али је сразмерно брзо посустао и није имао следбеника.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др
Хтео сам, знате, ја први то да да му јавим. ЧЕДА: Је ли то извесно? ПЕРА: Извесно! А биће да господин Поповић то већ и зна, чим није дошао у канцеларију. ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио?
Само вас молим, кад дође господин Поповић, кажите му да сам ја први дошао и донео вест да ће наши образовати кабинет. ЧЕДА: Рећи ћемо!
Ама станите овамо, немојте ми сметати! XXИВ ПРЕЂАШЊИ, ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). ЖИВКА (грли га): Министре мој!
Ама станите овамо, немојте ми сметати! XXИВ ПРЕЂАШЊИ, ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо!
Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета! ПОПОВИЋ: Но, но, Живка, уздржи се, забога! XXВ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (уђе, и кад спази Поповића, збуни се): Извините...
ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим.
ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПОПОВИЋ: Хвала, хвала! ЖИВКА: Хоћете ли ви, гоподине Перо, сад у министарство? ПЕРА: На служби, госпођо министарка.
ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла.
ЧЕДА: Ама, како да се не смејем? Читај, молим те! (Даје јој визиткарту.) ДАРА (чита): „Живана Поповић министарка”. (Говори.) Па шта? ЧЕДА: Како па шта? Откуд се на картама пише „министарка”!
” (Говори.) Знаш, онај мандарин Сипо-по, то је мој отац Сима Поповић. АНКА: Ју!... РАКА (чита дале): „У његову жену, једну одвратну бабу”... (Обзирући се, говори.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уметничке утанчаности нико није, чини се, тако сажето а тачно описао као што је то на подручју лирике учинио Богдан Поповић.
” Даљи развој - виђен управо као усавршавање - Поповић прати све до почетка двадесетог века, када у пуноме јеку „долази песништво с највишим уметничким обликом и
Тако је веома индикативно што се примедбе упућиване Борисаву Станковићу приближно у исто време кад пише Богдан Поповић, и то све заједно узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног” песништва, које је сменило
Сличним, понекад и истим речима, заиста се писало о Станковићу више но једанпут. Богдан Поповић, додуше, нигде изричито не вреднује, али вредновање избија из сваке његове речи; у опису књижевности другачије ваљда
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
на свету мање — то је обична ствар, дори и за онога аустријскога генерала у граду, за којега причају да је Србин и поповић поврх тога. Дакле, ништа необично... Јаблан Касало и Арслан, Кошутанов синовац, били у рату заједно.
Е, то прота Дејан Поповић није могао ни да заборави, ни да опрости. Онда... По повратку из бугарскога ропства, још слаб и изгладнео, шчепао је
мирим се с коби да ми Мет Фираја на оном свету не би рекао како сам влашки слабиковић... Прота Дејан Поповић. Загонетка. И некад и сад. А највише сад.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
мирта, мирча, зимзелено дрво белога цвета; венац од мирте и данас краси невесту при венчању. Мита Поповић (1841—1888), српски песник, врло добро познат по својим многобројним лирским песмама. мукте (тур.), бесплатно.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ПОКОНДИРЕНА ТИКВА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ПОКОНДИРЕНА ТИКВА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 4 ДОДАТАК 5 ДЈЕЈСТВО И 7 ДЈЕЈСТВО ИИ 26 ДЈЕЈСТВО ИИИ 42 ПОКОНДИРЕНА
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и по томе, што при избору кандидата за председника скупштинског стари наши противници иако конзервативци Гарашанин, А. Поповић и поп Ђуричковић гласаше за наше радикалне кандидате: Адама, Милију, Крупежевића,1) Вуковића, Шумкарца и Благоја
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...
НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ 504 СТАРИЈА СРПСКА
Ј. Ст. Поповић, 1854. ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН ПЛАЧ СЕРБИЈИ јејаже сини в различнија государства расјејали сја Како
1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца.
О, врати се, зраче дана, И хоризонт осветли, Волим видит моју драгу И у себи тужити. 1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо
Кад бих до гроба твоје сласти, Мајко, уживао у овој мери! 1830. Јован Ст. Поповић ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (Одломци) 1. Гди је Призрен, славни град, Гди су царски двори?
Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ВИДОВА ДАНА (Одломци) За вечером Лазар седи, Сутра иде Видовдан, Погружена њега гледи Српске војске смућен
— — — — — — — — — — 1841. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ПУТОВАЊА по дољним пределима Дунава Промено света, шта је обичније, чешће од тебе!
То Велизара, Трајана, Вељка, Доситеја диже; Кратак је живот к’о сан, дела су вечита тек. 1843. Јован Ст. Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ И ти већ сврши, Алекса бедни, Тешки живота пут!
О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст. Поповић ГРОБЉЕ Сладак је заклон, када ветар љути Мора тишину пакосно узмути, И трошна лађа у највећој беди Гибељ победи.
Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст. Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около
1855. Милица Стојадиновић Српкиња ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН ПУТНИЦИ „Мајко јадна, мајко драга! Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из те школе потекао је и један песник трајне вредности, Јован Стерија Поповић (1806-1856). Он се одликовао и у другим жанровима, а посебно у драми.
Оно што је Недић покушао али није остварио, оствариће од њега млађи критичар Богдан Поповић (1864-1944). Он ће 1901. у Београду покренути можда најзначајнији и свакако најбоље уређиван часопис "Српски књижевни
Најпре ће Б. Поповић начинити изврсну Антологију новије српске лирике (1911). Предговор, строг избор песама, као и њихов размештај,
Најзад, Павле Поповић (1868-1939) предузео је широка историјско-компаративна истраживања у свим доменима: народна, средњовековна, дубровачка
А најплоднији и најпопуларнији драмски писац свакако је Александар Поповић (1929). Лако и занимљиво писани, његови комади немају ни чвршће вођену радњу ни јачи драмски заплет.
С друге стране, један дотад непознат писац, Мирослав Поповић (1926-1985) изненађује изврсним романом Судбине (1984), уравнотежено писаним, са нијансираном психологијом ликова.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
д. бyз. Л., 883 ид. У српском преводу: муке блаженог Гроздија, в. Јагић у АСПх, 1, 1876 ‹611 идд›, и П. Поповић, Преглед, § 11; С. Трој. ‹Главни српски жртвени обичаји› СЕЗ, 17, 1. с.). К.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
г. Али слабо богами да ћу казати где сам. ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И шта међ вама ради?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА
ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ
(ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ
ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ
ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА),
МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА),
ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ
О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН
СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН
ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ
(ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ
Вукових збирки) реч о преводима и прерадама, најчешће са немачког (највише се преводе Кампе, Вајс, Салцман): Јован Поповић преводи Кампеовог Младог Робинсона 1807, Јован Милошевић Салцманову књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Трећи муж Јуличин, Марко Поповић-Срба, још је доскора живео на последњем остатку гос-Тошиног салаша. Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно.
Ход је имала необично леп, лепе ноге и леп корак. Црквењаков син, дечко, Марко Поповић, који се сам прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић РОМАН БЕЗ РОМАНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић РОМАН БЕЗ РОМАНА Садржај ПРЕДГОВОР 3 ЧАСТИЦА ПРВА 5 ВСТУПЛЕНИЈЕ 6 ЗАГОНЕТКА 14 ЧАСТИЦА ДРУГА 26 РЕЧНИК СТАРИХ,
звали; — што млоги на овом белом свету, како мушки, тако и женске, жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од Прелић, то она овако толковаше: што такови сами признају да нису ништа заслужили, но све што имају од
то она овако толковаше: што такови сами признају да нису ништа заслужили, но све што имају од првог, који се звао Поповић или Прелић, наследили јесу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Трећи опет, неки Остоја Поповић, син сеоског свештеника, овако је народски објаснио ствар: — Све што улази у уста треба да буде печено.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
наше песме стекле међу Немцима, па и иначе, много су допринели Копитар, Јаков Грим и Гете, „Године 1814—15,“ — каже П. Поповић — „кад је Вук издавао своју прву збирку песама, и кад је Копитар те песме с највећом ревношћу препоручивао туђем
Од 1807. постао је заповедник Шапца.“ Године 1813—1832. провео је у емиграцији. Умро је 1852. Цинцар — Јанко Поповић, родом из Охрида у Македонији, добегао је у Србију око 1800.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Убрзо иза Ника Ћулибрка стиже у мали логор и други „иностранац“, ђак Иван Поповић, звани „Вањка“. Његов отац био је у прошлом рату заробљеник у Русији („војенопљени“) и тамо се оженио Рускињом.