Употреба речи попунио у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И, од онога часа када те је видела, она се преобразила. Изгледа као да сам присуством својим попунио празнину која је наступила смрћу очевом. Али зачудо, и ја сам нешто спокојан. Можда и зато што нисам видео оца на одру.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

18. за год. 1857, стр. 137, са потписом ивковић. Онде је ст. 2 строфе ВИИ: Ја протрну: „Биће Л....!” — што сам ја попунио; о тој Ленки, која се као удовица 1859. год. удала за Стеријина брата, в. подробније код М. Ћурчина, 194—5.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Стару збирку икона у њиховој кући он је с разумевањем и укусом попунио. Тај мирни и тихи Стефан Влаовић све је теже падао на душу своје кћери. Лекса је била пуна отпора против смрти.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности