Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Што рекне, неће попустити ни за главу. Па макар да се он каје у себи. Знам кад је отпустио Проку момка из службе. Видим да се каје и да му је
Па макар да се он каје у себи. Знам кад је отпустио Проку момка из службе. Видим да се каје и да му је жао, али попустити неће. Тога Проку је најволео од свију момака.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! — А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад је све касно и сад треба примити све, испунити све, сместа треба попустити. — Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете?
А сад је све касно и сад треба примити све, испунити све, сместа треба попустити. — Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете? Ви не познајете услове.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је био, међутим, зарио нокте у своју шаку, и освестивши се, викао сам себи – нечујно – да сад, само сад, не сме попустити, да сад, још сад, мора одолети нагону, који га је ка тој жени вукао.
је спасло, од Вишњевског, био је неки лом у кући, који је настао, у тренутку, кад је осећала да ће се онесвестити, и попустити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. Шамика мисли се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом. Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, малопомало, дође дотле да један другог нису могли гледати. Министар, да би своме противнику што више
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња мораде попустити, те се договорише да ћаћа добро урани и да их чека на Великој оштарији. Па онда настаде дирљив призор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пакуј се, па брзо на пут. Мислим да ћу ти у свему попустити: путоваћемо по оном твом плану, ићи ћемо куд год ти хоћеш, остаћемо колико ти будеш хтела.
Исто ми је он тако говорио и ето ту ме је требало дирнути ту, господине, у ту жицу. Бедник како сам могао попустити, ја син мога покојног оца који је три жене на моје очи у гроб отерао?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао.
Па опет, као да ме нешто од тога одвраћало. Касније сам доиста увидио да нисам смио попустити. Јер тај посјет није задовољио ону потребу: није је утажио, само ју је разочарао.
Ћипико, Иво - Пауци
—Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. — Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити. Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит' новчић... 'Ајдемо! — рече безбрижно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пратио сам га погледом све време. Старац се једва држао на самару и мени се чинило да ће му сваког тренутка удови попустити и да ће се скотрљати низ стрмину.
исто — она би и дале обилазила око свог непредузимљивог петлића, распаљена жељом, у нади да ће његов отпор једном попустити. Зато сам то прећутао, одложио и забашурио. Знао сам да ће доцније бити све теже, па ипак.
Нисам имао другог излаза. Морао сам попустити. Послао сам петорицу коњаника да тог калуђера нађу и доведу натраг у Кулу. Знао сам да их шаљем у смрт.
у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.
Зар није боље имати у животу тога вештога травара, макар да се овај спанђао са најцрњим паклом, него попустити пред навалом ових здравих, младих клипенди којима не грози у скорој будућности никаква опасност од болести и смрти, и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ И на крају крајева, пошто је апеловао и на моје добро срце, морао сам му попустити, и тако је, ето, дошло до тога да сам сад умро. Новинар: То је одиста занимљиво! (Бележи). Ја: Да, врло је занимљиво.