Употреба речи попуцале у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.

Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. — Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Почело се то множити послије првог свјетског рата. Стигла братија с разних фронтова, попуцале све стеге и везе, окренуо свијет у „шверц“, па се нашло и пригодно име за ту радњу и за такве посленике.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сви увиђамо да је данашњи дан био значајан, јер су и на овоме фронту попуцале нити моћне царевине. — А, вала, сутра, када им се ми попнемо на Дрен, и станемо да их чукамо у главу, неће се

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' ''Моја шћери, моја туго, јао, А ко Ти је њедра раскопчао?'' ''Не карај ме, не љути се на ме, Пуце, мајко, попуцале саме...'' 1907. ПРЕД МОДЕЛОМ Хоћу ли тебе својим скромним кистом, О дивна жено, насликати моћи?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности