Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Свет се преврнуо и она стоји стрмоглавце. Ал' пасјалук не попушта: — Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на подне.
И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље. Пред кућом кум Нинко попушта штрањге коњима који се пуше у свјежем јесењем јутру. Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дакле, молим... — А благодарим! — Али коштајте! Аја, не трпим устручавања! — Могу, напослетку — попушта гост — али само с водом, онако к’о стари философи грчки... — А, та ман’те их бестрага!
— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. — »Паметнији попушта«, веле наши стари. Уздржао сам се, савладао сам мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем, — а то
То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом! — Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау Габриела одобровољена и задовољна што, примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра се погађа. Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а Чика-Гавра иште две хиљаде. Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити. Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само јего благородије Павел Исакович није био човек који пред избуљеним очима попушта! Њихови оцеви, каже, били су браћа. А кад је имао да гледа леш своје матере, Трифунова га је мајка на руке узела.
Крајем фебруара зима поче мало да попушта. У заветрини, у заливу Матвејева, лед је почео да пуца. Исаковичи су, тих дана, добили наређење, из штапсквартере, да
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често има карактеристичног тврдоглавства које не попушта и тешко се савлађује. Код њих се осећа нека врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- осећао сам како њен стисак попушта, а онда је она прошапутала: ни једног, Боже мој, ниједног! Свет без зечева за њу је био празан.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви су браственици зато да се вјеридба развргне, само Крстиња не попушта, а кнез се поводи за њом. У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године Аустрија је побеђена на Мађенти и Солферину и принуђена, ради унутрашњега мира, да даје уставне слободе и да попушта народностима. Од 1860. враћа се уставно стање, а са њиме и бољи услови за јаван живот.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
све на ноге ђипи, Цели око у часак ускипи: Тај приања коњу и колану, Тај огледа мача и шешану, Тај скраћује, тај попушта стремен, Онај гледа како стоји кремен Онај опет, је л' поуздан чанак, Види јунак, биће тежак данак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја. Стега попушта тек онда кад се пред нашом кућом појави стари самарџија Петрак, неуморна скитница.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) МАКСИМ (сам): Сад, она мене јошт псује, и она је честита, само ја не ваљам. Тако је, кад јој се попушта; али како се била разрогачила, јошт би она мене тукла. Хм! Хм!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и учтиви људи и због тога су се многи и повукли из оптицаја, кад већ оћете да знате, по оном правилу да „паметнији попушта!“ Тако им и треба!
Да вам памет стане, чисто излуђивање! А за то време — систем „Паметнији попушта“! И шта? Узмимо, на пример да једнога дана неко пожели да ми постави спомен-плочу на кућу у којој сам живела, стварала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дуго смо чекали. Оно укочено стање пред полазак, када се затежу блузе и намештају шајкаче, постепено попушта. Официри суседних батерија се сакупљају, а командир скида рукавице и завија цигарету. Већ је шест часова.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам совршено тада веровао да на мене бог попушта искушеније, да види [х]оћу ли ја у мом светом намеренију постојан бити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
којим је она знала да руководи са неисцрпном срдачношћу и са пуно грације, обраћајући се увек ономе чије расположење попушта, цвркућући непрестано, очаравајући нас својом умиљатошћу, и заносећи нас до најслађег заборава.
Он почине да се спрема: удешава товар, намешта добош, попушта каише да лакше дише и отпетљава маљице. Али то командант не види и понова пишти: — Шта чекаш, свињо добошарска?!
Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?
задржава свога коња, као да би хтео да се заустави и да ми говори много, опширно, одушевљено; а затим како му попушта узде и оде даље, јер увиђа да нема времена и да је немогуће да ми каже све што би у том тренутку хтео.
— Е није, здравља ми, и пара, е није очију ми, е није, вељу, тако ми... — Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара!
напаст и тражи да му и за њих галантира, те Икета, напослетку, и после дужег опирања и колебања, шта ће, љути се, али попушта, и галантира му за оне јевтиније. Онда сељак одлази у авлију, иза дућана, да се обрива.
— Кад је бабо оно пролетос сиј’о, испао му из недара! — А ја! Е па, море бит’, море бит’, — попушта Икета — само закуни се на то, па нек ти је алал!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта. Они што могу да ходају изишли су у својим модро испрутаним болничким хаљецима, и расклапаним папучама, одшврљали на
жеља да начупам траве и лишћа и да их наслажем на вјеђе, као благотворну маску неког исконског зеленог наркотика. Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама. Грижње се ућутавају, јетка осјећања тупе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јест, ама Еро хоће све паре себи, а калуђер не да. Горе-доље, сврниобрни, Еро не попушта шале, а калуђер се брани па не да и не да. Дође и до битке. Еро притисне калуђера пода се.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Марко, Марко! — на гласове одазове се Антица, и пожури, као да може своме човјеку у помоћ притећи. Али олуја не попушта: небо се натуштило, рекао би сад ће пљусак ударити, а једва неколико крупних капи пространце шиба их у лице.
И сутон је данас ранији, чамац у њему изгубио се, а олуја не попушта. Већ сви виде несрећу, па се Античину плачу придружише и двије жене из друштва.
— понуди их. Жижица и Букало погледају се, и испије сваки своју чашу цијелога. — Хе, нека остану оба на отару! — не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија.
Старица ћутећи плати и то. Уто близу смо луке, а и олуја попушта. Капетан узлази уза стубе, а ми за њим. Старица се из уљудности одмакне, пустивши господу испред себе; ја учиних исто.
Зидови нове цркве наочиглед дижу се. Жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дани. Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду,
Ћипико, Иво - Пауци
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.
Петар за инат неће да плати досуђене Илији трошкове, а Илија не попушта. Залуду Раде тражи згоду да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир, али отац неће, већ по
—Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша... Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ... Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке док га испружимо... — Да, да, треба! — потврђују остали.
— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом, и не тражи да га посвема
Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је! Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а
, —Одмах паре, да знаш, потреба ми је... И редом Раде казива што продаје. Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије. — Прави си Циганин!
Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као никада дотада. Тек што окуси пуре, изиђе из куће.
Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора. ...Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он нагло попушта и у оном залету, обоје, падају у вир. Зар ће се подавити? Не. Држећи је једном руком око струка, другом плива у
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И дању и ноћу горе кандила. И гробови су добри. Само деда-хаџи-Стеванов гроб мало напукао, улегао, али мрамор још не попушта, те се још не познаје да се искварио. ТАШАНА (пролази поред Јована ка Парапутиној кућици.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
неравној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта. Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало.
На свима странама виделе су се црне мрље од изгореле траве. Са заласком сунца топлота нешто мало попушта. Али са спуштањем ноћи, настају нове невоље.
Сигурно очајно изгледам. Наједном сам осетио како попушта хладноћа и по моме телу се развила нека пријатна топлота. Не тресем се више. — Ето видиш... Проћи ће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато Бог мало попушта одбијати јој се од нас понеки час. Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.