Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, ти неуко срце, о срце драже од злата, Крај тебе цену губи најлепши алем камен. Развиј, дични попуљче, красоту и рајску милину, Проспи небесни мирис, излиј сунчану светлост!