Употреба речи поранила у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— упита Бошко рано сутрадан. — И отишао — одговори домаћица. — Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила. Видим нема коња за вајатом. Попнем се полако на чардак, провирим... Нема ни попа ни оног другог.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Варвара није била оболела, али се, откад је била затруднела, осећала као у некој несвестици. Била се ипак пробудила и поранила – од петала тако рећи – са жељом да јетрву испрати.

Сва тројица, Исаковича, била су поранила. Несрећа, међутим, никад не иде сама, него у друштву. Кад стигне вест о једној, сигурно ће стићи и друга.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат. Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву и тепа јој: „Мила моја, мајчице!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ујутру му мати поранила, јер се, богме, ни њој није дало спавати — није шала, оде коњ, оде живљење! — па изиђе пред кућу, кад има шта видјети:

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

107 Поранила је, дакле, и у потаји посматрала газда-Марка све док није замакао у свој „доњи крај ”' , у који ће и она ускоро са кобн

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Моја прва песма, које се ја не сећам довољно, реконструисана би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности