Употреба речи поранити у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде! Сутра вала поранити... — Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући? Ти мислиш оно је моја?... Хеј, мој куме!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Божич му добаци да је крајње време да се опросте од госпожа. Треба поранити сутра. Треба да се испава, кад већ неће да настави партију фараона.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Све се дешава убрзано, наврат-нанос, јер треба одспавати, онда поранити. А кад се легне и све смири, задуго се чују уздаси у постељама: мучимо се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Уосталом, сутра ћемо поранити — он ме ухвати под руку да води у стан. Опирао сам се, говорио сам му нешто као у бунилу, па сам отргнуо своју руку и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Возимо се, возимо, а она ретко да реч проговори. Дрема, види се да је увек уморна. Али ће сутра опет поранити. Кад се приближимо циглани, ја њој знак руком, а она знак ципелетином у леђа Јосина, и ја искочим.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности