Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу: — Ја, што рекох, не порекох! Софка их је напослетку оставила и повукла се да спава.
њега, при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане насамо, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.