Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али осуда је остала, и она је најтврђи доказ да народ ни своме јунаку — ни себи — није праштао покорност поробљивачу, чак ни овакву каква је у песми. Међутим, покадшто се Марку чине и неоправдани приговори.
Он намешта заседе подлом поробљивачу и бије га из преваре, као и хајдуци и ускоци. Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, —
непресушни извор у самом срцу немањићке државе, и неодвојива је од култа те државе као снаге вољне да се супротстави поробљивачу, и потпуно је супротна сепаратизму периферије.