Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Судећи по смислу народних пословица, наш народ је склон, не занемарујући значај срединских, особито породичних утицаја, да ипак претежнији, одлучнији утицај припише наслеђу („Крсти вука, а вук у гору“; „Рђа се за злато не прима“).
Глава породице, носилац свих породичних култних радњи, ужива изузетно поштовање код своје чељади која му на то различите начине показује.
То може бити израз напуштања традицијске, патријархалне идеологије, али истовремено и одраз промењених породичних и ширих друштвених услова у којима на дете заиста делује много више разноврсних вршиоца социјализације (школа,
Милићевић, Вук - Беспуће
То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
извирују на све стране, поред рингли од шпорета које се котрљају по улици, бочица са цуцлом, пудера, ћебади, бакутиних породичних фотографија, дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих мртвих фратара, распарених чаша, метли, постељине, левих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико ли смрти на тим таванима! Остаци давних шарлаха, давних дифтерија, остаци древних породичних туберкулоза, остаци дугих узетости.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ефенди Мита, опет, није поступио мимо обичаја што је ћерку из чисто породичних интереса не питајући је удао у сељачку газдинску кућу, али већ јесте тиме што ју је као једино дете продао Марку за
А у ствари га вешто наводи, све време га подстиче да, кад год се поколеба између породичних обзира и личних мотива, првима дадне предност на штету других.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
од рођења до смрти, исказ еротске и љубавне чежње, и зато се појављује у толико различитих облика: обредних и породичних, митолошких и хришћанских, песничких и љубавних.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оздравићу ја. — То је говорила фрау Роза пред светом. У Бечу, међутим, на молбу и објашњење породичних околности чула је она од лекара сву истину о природи своје болести, али то задржала за себе.
Дечко је због незгодних породичних прилика закаснио мало са школом, и имао пуних тринаест година, ушао био већ прилично и у четрнаесту.