Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се дете роди ваља породиља онолико прстију још неокупаног детета да метне у уста за колико година жели да не рађа“⁶⁸. Породиљи се у горњој Крајини донесе празна колевка, а она стави у њу онолико сламки колико година жели да не рађа.
Тако, на пример, „ваља се“ породиљи „да се очешља ретком страном чешља“, да би ређе рађала децу, бележи Мијатовић. (3) Трајна контрацепција пре порођаја.
се изводе са породиљом заправо симболишу лакоћу изласка новорођенчета на свет и тако, путем имитативне магије, помажу породиљи да се што безболније, једноставније и успешније раскрсти са својим „теретом“.
¹⁶ У Крагујевачкој Јасеници, да би се олакшао порођај, „спушта се вода низ мотовило и даје породиљи да пије“. Будући да већ трудницу, касније породиљу, нападају порођајни демони и отежавају јој порођај, постоји скуп
Вода се узме са текућег извора, а поп је освети.¹ У Боки и Херцеговини поп долази породиљи наредног дана од порођаја да „закрсти водицу и с њом окрепи родиљу и дијете, па сву кућу“.
“²⁷ Назив „бабине“ долази, сматрају неки, од дарова који се доносе детету и баби (породиљи).²⁸ Овај назив се користи не само да означи обредно посвећивање и даровање породиље и детета, већ и критични временски
³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића).
Не ваља се донети породиљи на бабине јаја, да детету не би по телу искочиле гуке као јаје (у гибаници, наравно, може бити јаја, с обзиром да она
Жена која донесе бабине сипа мало воде породиљи у недра и у десни опанак, да јој не би пресушило млеко. Смисао бабина јесте у томе да се на магијски начин дете
³⁶ У неким крајевима је дошло до стапања бабина с повојницом, обичајем у којем се такође носе дарови породиљи и детету.
³⁸ У Црној Гори цео прибор који мајка породиљи доноси за унука/унуку, а који чине колевка, повоји, пелене и покривач, зове за повојница.
³⁹ Жене које долазе на повојницу зову се „повојничарке“ или „бабице“. На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко),
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Свакако у циљу дивинизације, дрен се даје и породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С.
, 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К. бере се на Крстовдан и са босиљком и чубром у води, даје породиљи да пије, да би се »раскрстила« бремена (іб., 65). Новорођенче првих 40 дана купа се у води у којој су потопљени к.
марта) вимена к. (СЕЗ, 19, 56; 32, 1925, 108 ид; 40, 112). К. се меће породиљи под јастук, да је брани од »сенке« (женски демон који породиљи шкоди, СЕЗ, 40, 112); такође се употребљује и за
(СЕЗ, 19, 56; 32, 1925, 108 ид; 40, 112). К. се меће породиљи под јастук, да је брани од »сенке« (женски демон који породиљи шкоди, СЕЗ, 40, 112); такође се употребљује и за магичну одбрану свилене бубе и због тога у околини Ђевђелије, где је
Стакло са вином, које се прво донесе као понуда породиљи, закити се п. (СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је венцем од п. (Београд).
У народној медицини има ц. л. угледно место. Он се даје породиљи, да би имала млека (свуда); нарочито дејство има ако га породиља поједе на прагу (СЕЗ, 40, 108).
Навала (аѕпідіум филиx маѕ). Кад породиљи пресахне млеко, верује се да ће га повратити ако пије изворску воду у коју су стављени навала, млечац и здравац (ГЕМ,