Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Сига“, викао је, „људи, па ово је чиста сига.“ И збиља, био је у праву, јер се зачас под његовим радосним ударцима у порозној стени отворила рупа. „Па шта ако је сига?“, питао сам равнодушно. „Како: па шта?