Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала — Да ниси над свачим, и циљ сама себи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Био је непоуздан. Прави скуп свију порока, а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе. Био је ужасна лењштина и чмавалица.
Био је непоуздан. Прави скуп свију порока, а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе. Био је ужасна лењштина и чмавалица.
Африка
Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од целулоида, и њихов порок са Запада остаје у породици.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Траже више чинове! А што је најгоре, тешко је са њима. Сваки жели од другога бољи бити. Па му се чини да је општи порок сербски: завист! Исакович му онда рече, гладећи брке, да, што се њих, Исаковича, тиче, лако ће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
прича сеоске љубавне идиле, »невиност пастира«, како су говорили наши стари писци, награђује врлину и кажњава порок, декламује, разнежава се, плаче, и врло често подсећа на Богобоја Атанацковића и Милорада П. Шапчанина.
Као што је то обично код таквих писаца, Лазаревић се не задовољава да добродетељ победи, но порок мора да буде кажњен, и да они који су се огрешили о морал и о интересе целине осете казну још и у овом свету.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не зна Колико може машта, неопрезна, Ко вино да се преломи у порок !
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С очима славуја што у мраку куња Ти ходиш са душом малокрвног чеда, Укочена, смешна, - док се порок шуња И негрљен стас ти са грохотом гледа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мајка удари у плач. Сутрадан одвезе се Њутн опет у Грентем. Ту исповеди госпођици Стореј свој велики порок, да је неодољиво обузет жудњом за науком и да не би био способан за породични живот. Зато се неће никада оженити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.
Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска. За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије.
Ја данас не знам за ноћи уморне. Ја данас имам једно труло време, Маскиран порок, разврат и незнање: С висине блуда допиру ми теме За суверено једно распадање. Ја данас имам једно труло време.
Некад, док младост, пролазна и блудна, Вођена страшћу која разум плени, Готово увек и за порок будна — Некад, док младост живљаше у мени, Смејах се често, подругљиво вазда, Природи, Богу, и говорах смело: Да онај
Ћипико, Иво - Приповетке
Најлепше жене, најлепши и најјачи људи. Врлина и порок. Девичанство и разврат. Највиша моћ и најниже ропство, слава и пропаст, — све то у једној ноћи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнкиња која близу обале ставља бели пудер удаје се за црнца који носи оковратник од целулоида, и њихов порок са Запада остаје у породици.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се. У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти!
Невиност често под неправдом страда, Врли се газе, злост и порок влада. — Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Надам се да остали међу мојом манастирском браћом не знају за овај ситни порок. Да, пратио сам, шта ту да увијам и да скривам, многе младе себарске прове који су оно, нарочито лети, радили свуда,
Он се није бринуо за спас њихових душа. Лечио је само њихова тела огрезла у грех и порок. Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу. То је његов грех према богу и злочин према људима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи? Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зашто свет мрзи Јевреје? Та мржња је чист порок људски!... Када год су настајала гоњења Јевреја, у време Римљана, у Средњем веку, па и данас, нису гониоци могли да
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И за њима још многи, још врло многи; родољубље, лицемерство, себичност, врлина, порок, лаж и истина, и сви други, сви који изблиза, када си међу њима, нити изгледају тако одевени, нити су таквога понашања
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Мора да си скрио у себи и порок и бесноћу, Када онако подмукло пробијао си се ноћу; Мора да си се стресао зором и тражио у воћу Ситости, мора да си