Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Златне и слатке речи: „Весели сја јуносте в јуности твојеј, и ходи во свјех путех твојих без порока”. Онда управ можеш рећи: „Сине цримине луси: Без греха сам се играла”.
Но један који пише и жели поправити нарави људске, сасвим ваља да је чист од овога порока који се рађа из зависти. Зато надлежи добро знати да богатство, власт и господство прекрасне су вешти у оном паметном
Не може се ни од кога изискивати да је без најмање слабости и порока (ово је само божије), а међу људма онај је најбољи који највише добра у себи имаде.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из мог сна поникла, и ти беше ташта; Плод мога порока, крволочно јетка; Плод мисли, и ти си била без свршетка; Плод мојих сујета, подлија од свашта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Са годинама се развиле у њему погубне и опаке душевне особине. Био је непоуздан. Прави скуп свију порока, а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе. Био је ужасна лењштина и чмавалица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако се ето и ми повијамо, а капетан, чак и у сну. Божич је у младости био и пијаница, и курвар, и коцкар, има сто порока у њему; али се никад ником с пута није уклонио. Тако га је мати учила. Ни пред ким није главу сагињао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али епископ треба да је без порока, муж једне у Господу законите жене, трезвен, целомудрен, побожан, странољубац, учитељан, не пијанац већ смотрен, не
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна следствија порока јесу предмет повести моје...
до 1850. год. »Стерија је одиста један, можда несвесни, наш последник Молијеров. Није обухватио онако широку галерију порока и слабости људских као Молијер (Стеријина је збирка типова мала), али је у нас створио комедију карактера и нарави, и
То су новеле старинске романтике и сентименталности, повести несрећних љубави, награђене добродетељи и кажњеног порока, пуне фаталних младих људи и бледих девојака, са свим старинским декорацијама старе и наивне приповетке, писане у
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном голе ложнице. А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових. Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа се не миче. Да ме бар оса На путу до свог меденог оброка Пецне у чело, или у врх носа, И отргне ме од овог порока Који се зове блудећа мисао! Крај! Сонет се сам самцат написао!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отварају ране.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Жив ће човек све учинити. — Човек без заната као кућа без хајата. — По делу се човек познаје. — Човек без порока није човек. — Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато се неће никада оженити. Госпођица Стореј схватила је, са племенитим самоодрицањем, сву величанственост Њутнова порока; они се пољубише као брат и сестра и разиђоше се у непомућеном пријатељству.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ватрене и савршене оданости, растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава места порока, чији ми је понор, мрачан као пакао, тек много доцније, у оним часовима самоће на фронту, букнуо пред очима у свој
о мени, молио је он да га обавесте једино о томе: имам ли ја, човек који тражи његову кћер, какав год између великих порока, то јест, јесам ли бекрија, коцкар, убојица или тако шта.
Хвала Богу, ја нисам имао ниједан од ових заиста грубих порока, због којих ни ја своје дете другоме не бих дао, и могу рећи да сам био сасвим хладан за све време ове анкете о мом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Метни стакло на астал, гледни очи своје, познај да су к'о кристал без порока што је. Силни поглед, сам магнет, памук руке, груди снег, образ — прилика; многоцена свила влас, слаткогласни твој је
Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Појушчија слушу! — О смертни, пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна.
тај наш најфанатичнији хорацијевац, превео ју је, по своме обичају, до нечитљивости верно: Живећ без мане и чист од порока, Не треба копља маурски’ ни лука, Стрелама нити теретна с отровним, Фуску мој, тула...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није, изгледа, ствар у томе што је из непорочности тако нагло склизнуо у грех, јер ко је од људи без порока, колико у разочарењу због изгубљене љубави.
Ено их како безазлени, чистих душа клипају, радосни што су живи, срећни у своме блаженом незнању, очишћени од порока“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Библиотеку образовања дечјег у приповедкама, баснама, позоришним играма ради продубљивања добродетељи и отвраћања од порока...