Употреба речи поруб у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Увек га стављао на главу тако да прошивено буде позади. Чинило му се да сви с којима се мимоиђе путем гледају поруб његовог феса. Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега!

— Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко. Нигде ништа није опарано. — Али јесте!

— Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко. Нигде ништа није опарано. — Али јесте! — тврдоглаво понови дечак.

Чу само њихов тупи пад и истог трена опази како су му ногавице панталона постале дугачке, предугачке. — Проклети поруб! — узвикну гневно и скочи на земљу, али се саплете и паде. Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Па био је јуче, и све смо средили. Шта ће опет? — Јулица се мало збуни, како се збуњују девојке: почела да тегли поруб на блузи, и не одваја очи од њега. — А да се тај сакатов не врзма око тебе? Ти из банке знају добро рачунати...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

дакле спавах, не надгледајући ток живота, И сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав ми бар би сирота.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности